Сви предратни бројеви часописа “БРАСТВО” и првих седам бројева послератног годишњака који је наставио да излази под именом “БРАТСТВО”, доступни су јавности на сајту Народне библиотеке Србије:

http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Novine_i_casopisi
или
http://www.digitalna.nb.rs/sf/Serbia-Forum

Brastvo 9-10

То је резултат сарадње Друштва “Свети Сава” и Народне библиотеке Србије који су у септембру ове године закључили уговор о дигитализацији свих предратних бројева часописа “Браство”, као и првих седам бројева обновљеног часописа који излази под именом “Бра(т)ство”.

Ради се о угледном часопису у којем су, пре рата, у 32 броја обухваћени: српска историја (од средњег века до стварања Југославије), језик и књижевност (од рада Ћирила и Методија, преко средњевековних писаца, до Јована Рајића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића, Стјепана Митрова Љубише, Јована Јовановића Змаја и других) историја уметности (низом написа у којима су представљени манастири Дечани, Забел у Македонији, Лесново, Вранштица, Дивша, Рача и други), култура и просвета, историја СПЦ, југословенске и јужнословенске теме, народне умотворине, етнографска грађа, уметничка књижевност.

Објављени су многобројни прилози о животу Срба на југу, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори, као и о културној прошлости Дубровника, Далмације, Боке Которске итд.

У “Браству” су сарађивали познати научници, писци, учитељи, гимназијски и универзитетски професори, свештеници: Стојан Новаковић, Станоје Станојевић, Павле Поповић, Милан Решетар, Марко Цар, Владислав Петковић, Момчило Иванић, Владимир Ћоровић, Васа Чубриловић, Јован Јовановић Змај, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Светозар Ћоровић и многи други.

Током свих годишта часопис је доносио прилоге о светом Сави, као и књижевна дела инспирисана његовим ликом, а двадесет и осми број (1934. поводом 440. годишњице од спаљивања моштију) у целини је био посвећен његовом делу, култу који га је пратио, традицији и историји.

“Браство” је, вођено одговорним научницима, просветним и културним радницима, настојало да успостави равнотежу између интереса ширег круга читалаца и научног развоја и напретка области које је обухватало, а да притом одржи високе вредносне захтеве у одбиру и објављивању прилога свих врста. Тако су се каткада на фолклорни садржај, народне умотворине и етнографску грађу надовезивале оригиналне студије и радови који су, према концепцији часописа, били важни у његовој васпитној, културној и широко сазнајној улози. С посебно осетљивошћу, мудро и одговорно, водила се брига о националном питању, у најдубљем и најкоректнијем значењу овог појма. То је обједињавало највећи број књига и прилога “Браства”.

Првих седам бројева послератног “Братства”, које у највећој мери прати уређивачку концепцију предратних издања, није било дигитализовано (ове године је изашао 18. број), па је сада успостављен континуитет. И у обновљеном часопису се, као аутори, јављају многа истакнута имена српске науке, књижевности и културе и ширем смислу.

За садржину часописа и данас постоји интересовање, пре свега у стручној јавности тако да је дигитализација – вредан допринос ширем приступу културној српској баштини.

У овом тренутку, колико је познато, постоје само две комплетне збирке предратног часописа – у Народној библиотеци Србије и у Српској академији наука и уметности у Београду.

Будући да се ради о старом и ретком часопису у којем су објављивани радови значајни и данас за разумевање историјских догађаја, као и обичаја и уопште културне и политичке атмосфере краја 19. и почетка 20. века у Србији и крајевима насељеним Србима, дигитализација омогућује не само лакши приступ, него и веће интересовање за досад тешко доступне изворе.

Приступ дигитализованим бројевима часописа је слободан и бесплатан за јавност, као што је слободан и приступ новим бројевима “Братства” на нашем сајту.