Савети Светога Саве своме роду
Изнад школске табле, изнад наших искривљених слова и задатака, небо живи у очима човека на слици, и кроз њих векови шапућу оном ко уме да слуша и ко уме да чује. Кад ослушнем срцем, којим се једино добро види, онда нестане бука наше граје и све се утиша за речи Светога Саве. Онда га јасно чујем:
Народе и роде мој, одавно ме помињеш на слави, певаш и пишеш о мени. А те речи, које би требало да ме радују, брину ме, јер: шта су речи кад иза њих не стоје дела.
Народе и рoде мој, који као да не желиш више да будеш народ, који све чиниш да нестанеш као штo и највеће кише нестају у пукотинама суве земље. Ти, роде, све чиниш да збришеш своје трајање у кратком трену, и као да не знаш цену коју си платио да имаш своју њиву, и своју шуму, и своју међу, и свој језик.
Оно што те чини народом није твоје име и то што си записан на картама држава и народа. Твој језик је оно што ти даје душу и води те кроз време и простор. А твој језик ти нестаје са усана, мења се до неразума, неке туђе речи из тебе говоре и неким другачијим писмом пишеш. Лепо је да знаш многе језике и многа писма, али чини то из жеље и љубави према другима, другачијима и различитима, а не чини то због стида према својем и због погрешне вере да је све туђе добро само зато што није твоје или само зато што је туђе. Онај ко се себе и свега свога стиди, не заслужије поштовање другог.
Роде мој који све чиниш да не будеш мој. Моје поуке нису имале временску ограниченост. Оне су писане и говорене да трају вечно као и човек који их говори и у њих верује. Зато, ако ме зовеш својим учитељем, понашај се као ђак који учи, памти и користи.
Ако пијеш са мог, дакле са Савиног извора, онда и знаш да је на извору вода најчистија, а на ушћу највећа. Знај и да највеће није увек најчистије, али и да не треба бежати од пута удруживања са великима уколико они разумеју твоју жељу да сачуваш нешто своје. Али и после тог ушћа мораш сачувати део своје бистрине. Мораш сачувати своју бистру душу.
Ако ходаш Савином страном идеш на све стране без обзира куда си кренуо.
Ако идеш мојим путем, он ће увек бити онај прави. Кад само кренеш први корак мојом страном и мојим путем, ниједан ти следећи корак не може бити погрешан, ниједан пут ти не може бити тежак, не може ти бити странпутица. Веруј у добро и добро ће ти на сваком путу у сусрет долазити.
И Савина и Савиница, направљени су храстовима из наше бадње шуме где живе тајне и предања ко смо и ко можемо постати.
Иза Савиног кука не може те зло сачекати, јер сам му ја собом границу поставио. До мене се стиже и кроз зло, а од мене зла даље нема, од мене само добра врата отварају божанске вртове.
Ја сам био и дечак без имена, и Растко, и Свети Сава, и знај да у сваком од нас живи и оно што смо били, што јесмо и што ћемо бити. Све што си учинио, што чиниш и што ћеш чинити, показаће те васиони и оном суду којег се не треба плашити, већ му се ваља надати, јер ће једном правда ллорати да дође. Људи суде, а не умеју. Право је дато људима, а правда ће делити онај ко нас све једнако гледа. Ми то не умемо. Ми се упорно трудимо да се разликујемо, да се делимо, да живот трошимо на разликовање иако нам је лакше да сличности нађемо.
Време није број на календару. Време је живот који нам је поверен да њиме победимо смрт. Поверен нам је да га живимо чинећи добро, радујући се сваком тренутку као делу вечности. Ми смо једно, а природа и велики свет наши су блиски рођаци, зато поштуј оно од чега живиш, са чиме живиш, јер тако поштујеши себе.
Не тражи ме ни на Савиној води, ни на Савиној греди, ни на Савином извору, ни на Савиној страни, ни на Савином почивалу, уколико ме у себи ниси нашао. Тражи ме у себи и у својим делима, па ћеш ме наћи на сваком месту где кренеш и у сваком времену које живиш.
Ту где ти сад живиш, многи желе да живе. Многи би на том раскршћу да подигну своју кућу и уведу своје обичаје. Одувек смо Истоку били Запад, а Западу Исток, свима криви и свима дужни, а то овде, где се истом Богу различито моле, клањају и служе, никоме није мило. Бити на плодној земљи домаћин једнако је и лепо и кобно. Зато буди мудар и учи од свих и свега, а сваки наук добар је и користан. И зло и добро нечем ће те поучити. А знање ће ти управо помоћи да разликујеш добро од зла, да препознаш добре и зле и схватиш и најскивеније намере.
На крају ти кажем: времена се мењају и људи путују кроз простор и време. Једино су истине вечне. Ја сам ти их рекао, али их уместо тебе не могу спроводити у живот. Ти мораш живети по тим истинама и оне ћете чувати од зла и недаћа, али и од оног у теби што те вуче према заблудама и обманама нових времена.
Народ је као море: има своје плиме и своје осеке, и тако тече иако стоји. Нису све промене против нас и нису све непромене сигуран доказ да ћемо опстати. Читајте пажљиво сваки талас и сваку промену у себи и око себе и нећете нестати. Нико не сме да пристане на своје нестајање.Зато буди свој, али не и себи довољан. Тако ћеш идући светосавским путем говорити српски језик и цео свет ће те разумети.
Шифра: ЈУГ
Уна Милић 7/5 ОШ „Др Јован Цвијић“, Смедерево
Ментор: Виолета Драшковић
