У оквиру своје традиционалне Трибине намењене широј јавности, Друштво „Свети Сава“ је 9. маја 2013. године у сали Педагошког музеја Србије у Београду организовало предавање свог члана, др Миливоја Спасића на тему “ Свети Сава у српској књижевности за децу“. Доктор Спасић, који важи за једног од наших најбољих познавалаца у овој области, одржао је врло инспиративно и занимљиво предавање, чији почетак преносимо овде, док ће у целини бити објављено у најновијем броју 17 часописа „Братство“, који је управо изашао из штампе и чији садржај ће, ускоро, бити доступан и на овом сајту.
Др Миливоје Спасић је на почетку рекао:
„У српској књижевности за децу Свети Сава био је непресушни извор надахнућа писаца који су, у складу са традицијом, од његовог лика створили симбол духовног и световног мира и остварили тесну везу између вере и књижевности.
Пишући о Светом Сави, наши писци су у делима намењеним најмлађима спојили сазнајне, васпитне и моралне циљеве поезије. Настојали су да развијају врлине младог читаоца и оплемене његову личност, саопште неку истину или поуку и да га науче разборитости. Међутим, циљ им никада није био морализаторски. Интензитет уметничке визије морао је да подстакне дечју стваралачку машту јер дете свет до живљава срцем и сањалачки, па степен његовог душевног развоја, обим знања и животног искуства, као и емоционална стања, утичу на његов однос према делу.
Песме о Светом Сави и његовом делу у српској поезији за децу хуманистички су ангажоване и воде најмлађе у свет лепоте и узвишених духовних вредности, улепшавајући им живот и помажући им да стасају у праве људе свесне значаја историје и културе свога народа у којем је Савина личност оставила неизбрисив траг. Могу се груписати у неколико тематских кругова од којих је најшири онај који обухвата песме о одласку најмлађег Немањиног сина на Свету гору и његовом замонашењу.“
