Академик Никола Б. Поповић, домаћин славе
25. јануара 2014. у Народној библиотеци Србије
На овај начин у свету се не слави ни један национални светитељ
Часни оци Српске православне цркве,
уважена госпођо Јанчић,
високоцењени гости,
пријатељи и чланови Друштва “Свети Сава“,
на данашњи дан с погледом на Дан Светог Саве мени грешноме у нејасним околностима паде у дело часна, узвишена, а тешка дужност домаћина наше данашње славе.
Свака српска православна фамилија, породица из чијег се оџака вије дим у ове зимске дане слави своју крсну славу. Тог дана домаћин не седи с гостима. Он двори, не по наредби, већ по љубави према својим прецима, према свом светитељу што ствара снажну духовну основу – осећаје богоугодног чина.
Знамо, крсна слава је слава одређене породице, рода, а слава целог српског народа је Свети Сава. Једна једина, па и људи који нису православци одају пошту нашем светитељу.
Зашто је тако?
Историја, тј. живот је тако устројио имајући у виду целовиту личност и дело Растка Немањића.
Тај младић очигледно је доживео васколико просветљење када је заједно са руским калуђером кренуо у манастир, када је стао на пут живота посвећеног Богу и уздизању свог рода. Све материјалне вредности које је могао да има у изобиљу за Светог Саву су биле безвредне.
Себи је ставио у дело да душу и тело свога народа узвиси и доведе у склад. Одатле потиче цео његов просветитељски, лични рад. Да би народ опстао, било је јасно: мора имати и цркву, и државу. Са оцем Стефаном Немањом , Светим Симеоном, устројио је Српску православну цркву на вјеки вјеков, а са браћом и братићима: српску државу.
Ту је и корен настанка модерне српске нације, која је као мало која европска нација преживела катаклизме.
Чујем да српски ђаци понајвише знају дело Светог Саве, а то је и природно: знати прародитеље своје, разуме се, у њиховим историјским димензијама укључујући и конкретност.
Наша данашња слава има више видова, а ђачки радови које ћемо чути долазе из дубине народног знања. На овај начин, колико знам, у свету се не слави ни један национални светитељ.
Драги гости, пријатељи, примите изразе мога особитог поштовања и искрене захвалности што смо и овога часа заједно.
Желећи вам много среће и напретка, дозволићете да се наш програм продужи како је планирано.