Завршна свечаност у обележавању 125-годишњице Друштва „Свети Сава“, академија у Народном позоришту у Београду, протекла је, по свим досад забележеним утисцима и гостију и актера, на најбољи могући начин.
Присутне су биле многе личности из државне администрације и владе, међу којима и државни секретар у Министарству вера и дијаспоре прим. др Предраг Тајић, затим чланови САНУ, УКС, КПЗ Београда, професори Београдског универзитета, дипломати из православних земаља акредитовани у Београду, међу којима су били и амбасадор Белорусије Владимир Чушев, отправник послова Амбасаде Бугарске Георги Георгијев и други, чланови и пријатељи Друштва и српских уметника, од којих су неки и учествовали у програму.
Такође су били присутни представници београдских установа које носе име Светог Саве, професори и директори средњих и основних школа које редовно учествују на традиционалном Светосавском књижевном и ликовном конкурсу, представници Кола српских сестара на челу са председницом госпођом Милом Викторовић и Савеза Сокола Србије на челу са председницом проф. др Горданом Рајновић, као и председница Пододбора Друштва из Бањалуке, госпођа Весна Аћић.
Пошто је изасланик Патријарха Иринеја, викарни епископ ремезијански Андреј Ћилерџић уручио Друштву Орден Светога Саве другог реда, на чему му се захвалио председник Друштва Душан Зупан, више истакнутих чланова Друштва и других личности примило је медаље и плакете, као знак захвалности за њихов допринос. У име свих који су добили признања захвалила се проф. др Јасна Јанићијевић.
Затим је изасланик престолонаследника, принца Александра II, покровитеља јубилеја Друштва , члан Крунског савета и наш познати књижевник Матија Бећковић одржао надахнуту беседу посвећену Светом Сави.
Уметнички програм који је уследио представљао је посебан доживљај за публику због изузетних тачака хора Храма Светог Саве којим је дириговала Јелена Јеж и дечјег хора „Чаролија“ по диригентском палицом Леонтине Пат. Млада уметница Софија Шкорић је својим гласом изазвала одушевљене аплаузе публике, која је такође срдачно поздравила Драгана Млађеновића Шекспира и његову певачку интерпретацију познате песме Војислава Илића „Свети Сава“.
Посебан симболични значај имало је извођење композиције Светислава Божића „Сан господара светлости“, посвећене Николи Тесли. Тесла је, наиме, својевремено био одликован Орденом Светог Саве, а у клавирском дуету који је на академији извео „Сан“, поред Весне Кршић, свирала је Снежана Николајевић – праунука Светомира Николајевића, оснивача Друштва „Свети Сава“ у 19. веку. Снежана Николајевић је, иначе, и један од обновитеља Друштва 1994. године и члан Савета Друштва.
Реномирани српски глумци Љиљана Благојевић, Светлана Сретеновић, Хаџи Ненад Маричић и Небојша Кундачина су веома допринели успеху академије, као и угледни српски писци Љубивоје Ршумовић, Душко М. Петровић, Слободан Станишић и Манојле Гавриловић, који су читали своје радове.
Академију је осмислио наш познати књижевник Милован Витезовић, а режија је била у рукама Живорада Ајдачића.
Изванредни домаћини овог сјајног скупа били су особље и управа Народног позоришта, који су помогли присутнима да осете нешто од атмосфере Србије 19. века коју је је у данашњу Србију донело Друштво „Свети Сава“.
Реч захвалности председника Друштва Душана Зупана
поводом одликовања Друштва „Свети Сава“
Ваше преосвештенство, драги пријатељи,
Наши преци и оснивачи би сигурно били поносни када би знали да је данас и овде Српска православна црква орденом Светог Саве одликовала наше Друштво. Тиме смо се придружили угледном кругу носилаца овог важног одликовања – од Николе Тесле до Матије Бећковића и Новака Ђоковића, од Димитрија Медведева и Владимира Путина до патријарха Алексеја и Александра Солжењицина, од манастира Крушедола до Ваљевске гимназије.
Овај орден примамо, пре свега, као признање и почаст нашим прецима и претходницима који су се на свој, племенити и делотворни начин борили за интересе српског народа у тешким тренуцима искушења и турске окупације, а затим и за српску омладину ван Србије, у разним историјским периодима и околностима. Данас, 125 година касније, историја се на неки начин понавља: поново је пуно Срба ван своје матице, поново наступа потреба за очувањем њиховог идентитета у временима која јесу другачија, али нису ни мало лакша него она стара.
Овај орден Светог Саве који ми данас примамо са великом захвалношћу и поштовањем према нашој Светој Мајци Цркви, посвећен је, пре свега, оној сјајној плејади државника, стваралаца и мислилаца који су Друштво створили и усмерили тако да оно преживи сва искушења којима су обиловала и обилују сва три века у којима је оно постојало и постоји. Он је нама данас инспирација и подршка.
Загледани у прошлост, ми обезбеђујемо садашњост и спремамо се за будућност. На том путу и на том задатку, орден Светог Саве, као оличење светосавске мисли, нама је звезда водиља, путоказ у ком смеру треба да идемо, и као друштво, и као народ.
Још једном, хвала Патријарху српском Иринеју и Светом архијерејском Синоду на овом изузетном признању које повезује векове и потврђује да добра дела не пролазе незапажено.
Реч председника г. Душана Зупана,
поводом доделе медаља и плакета Друштва „Свети Сава“
Уважени даме и господо, драги пријатељи,
Велико ми је задовољство што данас могу да уручим признања Друштва „Свети Сава“ – појединцима и установама са којима смо не само плодно сарађивали у протеклим годинама , већ и који су нас задужили својим односом и доприносом, без којих би оно тешко могло да се одржи и напредује.
Као што знате, Друштво је обновљено у годинама када су пламтели грађански ратови у региону, да би касније наишле тешке године западних санкција и агресије на Србију, економске и све друге кризе.
И Друштву је била потребна помоћ, да би оно могло да помаже другима.
Тешко је било у низу самопрегорних и племенитих личности у Друштву и око њега издвојити оне који ће први пут понети његове медаље и плакете. Свакако има и оних којима смо, неправедно, овог пута ускратили признање. Биће, међутим још наших скупова и јубилеја и заслужни неће бити заборављени.
Овог пута, по једногласној одлуци Управног одбора, додељена су следећа признања:
Додељује се плакета Заводу за уџбенике у Београду који је својим широкогрудим донацијама у књигама допринео успеху Светосавских књижевних и ликовних конкурса за ученике средњих и основних школа Србије и Републике Српске. Молим одговорног уредника Завода, господина Слободана Марковића да прими признање.
Филолошки факултет у Београду, чији професори, иначе, чине главну снагу нашег Друштва, омогућио нам је да више година користимо просторије неопходне за наш рад. Разумевање и подршка факултетских власти су били за нас увек од великог значаја. Молим декана професора др Александру Вранеш да прими плакету Друштва.
Трећа овогодишња плакета се додељује помоћнику министра вера и нашем члану Управног одбора доктору Драгану Новаковићу, за његово континуирано залагање на остваривању стратешких циљева Друштва и за његове научне прилоге коју су оцењени као допринос квалитету нашег часописа „Братство“.
Срећни смо и што можемо да доделимо и плакету – признање господину Млађену Цицовићу, директору Установе Републике Српске за сарадњу са Републиком Србијом, који већ дуго година, заједно са нама, упорно ради да школе из Републике Српске у великом броју учествују на нашим Светосавским конкурсима. На тај начин остварује се вид узајамно корисне и блиске сарадње једног народа са две обале Дрине.
Медаљом Друштва „Свети Сава“ се одаје признање професору доктору Богољубу Шијаковићу за његову велику подршку нашем Друштву док се налазио на функцијама Савезног министра вера, а касније и министра вера Републике Србије. Његов позитиван однос према Друштву није се само видео и осетио док је био на државним положајима, већ је такав став задржао у низу година, као интелектуалац и научник.
Такође, медаља је додељена дугогодишњем генералном секретару професору доктору Јасни Јанићијевић, која је својим самопрегорним радом у обновљеном Друштву значајно допринела његовом опстанку и напретку. Ми сви веома ценимо њен конструктиван, прагматичан и креативан приступ како у добрим тако и у мање добрим данима живота Друштва.
Реч захвалности проф. др Јасне Јанићијевић
Поштовани гости, чланови и пријатељи Друштва Свети Сава,
Дозволите ми да се у име нас који смо данас добили ова висока признања, захвалим онима који су нас изабрали међу многима, такође заслужиним за рад Друштва. Ја лично, своју награду, медаљу Друштва, желим да поделим са свим члановима Извршног одбора са којима сам радила више од 15 година као генерални секретар и без којих данас сигурно не бисмо били у овој велелепној дворани и славили овако редак јубилеј.
Јер мало је оних који се данас у Србији могу да похвале да трају 125 година. Као што сви знате, Друштво је 24. августа 1886, основао Светомир Николајевић, велико име српске културне и политичке историје, професор Велике школе, министар, председник владе и шта још све не. Са својим истомишљеницима желео је да преко једне овакве невладине институције, помогне и олакша живот својих сународника који су живели под Турцима, у још неослобођеним крајевима Македоније и Старе Србије. Да им поврати понос и да снагу, да преко просвете ојачају у тим крајевима јер ће, како су говорили, туђини иначе да им отму језик и веру.
Отуда је основна идеја водиља оснивача била да се „шири просвета и негује национално осећање врлине у српском народу.“ А то се чинило књигом, школом, сликом и песмом. И то је записано у свим документима Друштва до данашњег дана, без обзира на извесне промене које је Друштво доживело током година свог постојања.
А доживљавало је све оне мене, успоне и падове кроз које је пролазио и српски народ, па је тако три пута бивало угашено да би се сваки пут обновило, као феникс из пепела. Гасили су га ратови: први пут Балкански после чега је кратко обновљено, па затим Први светски, после кога је обновљено у новој великој заједници народа јужнословенских, да би по трећи пут било угашено почетком Другог светског рата. Дефинитивно је забрањено доласком нове власти 1945, којој није било стало до српске прошлости, вере и светиња, већ само до „светле будућности“ у којој за оваква друштва није било места. Па ипак, парадоксално овај пут, Друштво је обновљено усред новог рата 1994, који је беснео на тлу бивше велике заједничке државе.
У то смутно време, предвођена потомцима некадашњих чланова старог друштва (какав је био и покретаћ свега, покојни Младен Гавриловић, новинар, и други), група београдских интелектуалаца, професора универзитета, књижевника, лекара, адвоката, новинара, дипломата, схватила је да је потребно поново оживети једну организацију која ће да се бави младима и да помаже својој браћи која су остала у новонасталим државама. Помоћи ће им не оружјем, већ као и некад Светомир Николајевић, књигом, школом, сликом и песмом. Или краће, просветом и културом. Отуда су јаке наше везе са Републиком Српском, са њеном омладином која здушно учествује у раду Друштва, преко Светосавског темата где добија бројне награде које нам великим делом, обезбеђују управо данашњи добитници повеља Друштва. Тиме ови млади људи показују своју приврженост матици, али и своју оданост православљу и светосавској идеји.
Трудимо се да ојачамо везе са Србима са Косова, али у том послу наилазимо на многе потешкоће. Позвали смо их да дођу данас, а ево шта нам је поручио преко интернета професор Добривоје Ђурђевић из Лепосавића: „Веома ми је жао што нећу моћи да присуствујем прослави јубилеја Друштва Свети Сава. Тог дана ћу бити на барикадама у одбрани српства на Косову. Биће ми много лакше јер знам да има у српском народу неко као што је Друштво Свети Сава које се бори за српство и сав српски народ. Срдачан поздрав вама и свим члановима Друштва, проф. Добривоје Ђурђевић“.
На крају, као неко ко је у Друштву дуго и много радио, хтела бих да изразим своју наду да ће нова управа успети у ономе у чему ми нисмо, мада смо то желели и настојали. Мислим и да ће сви они који су данас добили ова лепа признања, поделити самном ову жељу. А то је да што више младих људи уведемо у наше редове, пре свих професоре и наставнике основних и средњих школа и њихове ђаке, да младост у ово старо друштво унесе свежину, нову снагу и полет, и да то буде таква младост којој је на срцу српска културна историја и традиција и која љуби Светосавље.
