ПРОГРАМ РАДА ДРУШТВА СВЕТИ САВА У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ

Друштво Свети Сава, настављач најстаријег српског хуманитарно-просветног друштва Светога Саве, улази у своју 15 годину постојања као бескућник који ипак вредно ради. Сви наши планови, програми, активности у Србији и ван ње, дошли су под знак питања због чињенице да је Друштво изгубило своје парче простора у Дому омладине у Београду. Отуда наш први, највећи и најзначајнији задатак у наредном периоду биће обезбеђивање животног простора за Друштво, проналажење адресе, места где ће слободно моћи да се одржавају састанци, чува архива и остале ствари које припадају Друштву, и организују наше сталне и повремене акције. Већ имамо неке приватне понуде, мада од оних који су то могли и требало да ураде нисмо били удостојени чак ни одговора. Мислим ту на Републичку дирекцију за имовину (писали у јесен 007) која је без проблема могла да нам одвоји једну канцеларију у некој од својих бројних зграда које има на располагању.

Све остало што ћу рећи односи се на наш уходани ангажман на пољу културе и просвете, и мислим да делим са вама задовољство што сви наши планови и пројекти које зацртамо на почетку сваке календарске године буду готово до краја испуњени. Мада све то не зависи толико од нас колико од издашне помоћи коју нам пружа Министарство вера Србије и његови министри и помоћници, док од одругих надлежних помоћ стиже спорадично, иако предлажемо веома добро образложене пројекте.

У сваком случају, већ неколико година Друштво Свети Сава успева да одржи низ запажених активности које полако постају препознатљиве као његова јавна делатност, истовремено ослањајући се на традицију старог Друштва и његове давно утемељене вредности.

То се пре свега односи на издавање часописа Братство чији смо дванести број издали прошле јесени. Велики подстрек нашем гласилу дају еминентни сарадници, али и тематски садржаји који се везују за једну другу важну активност Друштва, за рад његове Трибине. Тако, сваки нови број одсликава оно што се дешава на Трибини, и неколико значајних чланака изашло је опет захваљујући тој спрези. Нови број, тринаести, планира се за ову годину, и редакција ће, под руководством проф. др Злате Бојовић, као и до сада окупити своје сталне сараднике, држећи се високих стандарда које су давно поставили наши преци.

У наредном периоду, кад је реч о издаваштву, планирамо да, поред Братства бр. 13, издамо и другу свеску збирке Млади Светом Сави, коју ће уредити наши чланови, проф. Милена Арсовић и књижевник Душко Петровић, који иначе сачињавају жири за додељивање награда на светосавском темату.

Трибина Друштва је већ постала традиционална у оквиру пролећних и јесењих дешавања у Београду, и најчешће се одржава као што сте већ чули, у Заводу за проучавање културног развитка Србије или на Коларцу. У наредном периоду, захваљујући гостопримству Педагошког музеја, планирамо и овде да одржимо неколико скупова везаних за неке значајне просветне прегаоце у Србији као и школе које већ цео век делују у Београду. Једном речју, наша Трибина је тематски разнолика, али увек у оквиру великих годишњица које се обележавају у Србији. Тиме се подсећамо на значајна имена и датуме из српске културне историје, чувајући их од заборава. Ове године планирамо да обележимо неколико важних годишњица, као што је 600 година од појаве ремек дела српске средњовековне поезије Слова Љубве, Стефана Лазаревића, годишњице Слободана Јовановића, Љубице Марић и друге. Тиме одајемо дужно поштовање великанима српске историје и културе уопште, њиховим делима, али и значајним подухватима српског народа уопште.

Трећа важна активност Друштва везана је за велики наградни конкурс на тему Светосавља, који се сваке године завршава прославом на дан славе Светог Саве. Конкурс је већ постао традиционалан, и оно што је занимљиво јесте чињеница да се све више ученика из основних и средњих школа пријављује из Републике Српске. Не само што се пријављује, већ ево неколико година за редом, добијају и велике награде Друштва. С друге стране, ученици из београдских школа и њихови професори, изгледа да нису превише заинтересовани за конкурс у коме је и даље најважније учествовати, док су награде симобличне – лепе књиге које поклањају наши издавачи и повеље које додељује Друштво. У сваком случају, Конкурс остаје важна карика у ланцу који нас повезује са старим Друштвом, односно са оним што се некад звало Светосавски темат.

Важан посао који нам предстоји јесте оснивање пододбора. Већ смо прешли Дрину и основали пододбор у Бања Луци, а желимо да то учинимо и у Бјељини, Македонији и на Косову. Уколико буде могуће, основаћемо још по неки пододбор, зависно од интересовања локалних људи, у Краљеву, у Сенти и на Убу. Тај посао не иде баш како бисмо желели, али на пролеће ћемо сигурно нешто од тога и да остваримо. У ту сврху конкурисали смо за средства код Министарства за дијаспору Србије, где је наш пројект био детаљно образложен, и у коме смо навели какав би значај имало оснивање пододбора у нашој непосредној дијаспори, где бисмо ишли са посебним програмима за школе. На жалост, Министарство је дало предност пројектима из Европе, и чак ван ње, у потпуности занемарујући да дијаспору чине и Срби из Републике Српске, Македоније, па чак на неки начин и Косова и Метохије.

С друге стране ни наш пројект везан за учење српског језика наше деце из дијаспоре који смо планирали заједно са Међународним славистичким центром није прошао, па се морамо запитати зашто је то тако. Одговор разуме се, нисмо добили. То нас ипак неће спречити да поново конкуришемо код Министарства за дијаспору, овај пут за стипендирање студената српског порекла из дијаспоре, који долазе на Семинар Међународног славистичког центра при Филолошком факултету, а за учење српског језика и упознавање Србије. Пошто смо прошле године добили 4 такве стипендије, очекујемо да ће се тај вид сарадње наставити и ове.

Не треба заборавити и да је ово наше старо Друштво модернизовано, и да има свој врло развијен сајт на Интернету који стално ажурира наш подпредседник Душан Зупан, и да је тај сајт веома посећен, и то доста од стране нашег света из дијаспоре. Све везе те врсте су нам веома драгоцене и неговаћемо их и даље колико год то буде у нашој моћи, без обзира на тешкоће на које наилазимо.

У наредном периоду Друштво мора да ојача бројчано, да увећа своје чланство и да га још више активира, а то ће бити могуће само ако обезбеди простор за рад, окупљање и комуникацију са светом. Само тако моћи ће да настави велику традицију коју је започело још у 19. веку старо Друштво, под управом агилног и неуморног Светомира Николајевића. Само тако моћи ћемо с правом да корачамо трагом који су нам утемељили наши велики претходници.

Проф. др Александар Милошевић
У Београду, 28 марта, 2009.