ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДРУШТВА СВЕТИ САВА У ПЕРИОДУ ОД 2007-2009.

Ову Скупштину Друштво по први пут одржава без својих просторија, и само захваљујући љубазности управе Педагошког музеја у Београду, можемо да обавимо овај посао како доликује. Иако није ред да се почне двогодишњи извештај са проблемима и тешкоћама, све оно што је Друштво успешно радило у протеклом периоду, осенчено је незавидним положајем у коме се налазимо с обзиром да смо изгубили простор у Дому омладине (претворен у Амерички кутак). И то у доброј мери блокира неке од наших активности, поготово могућност сарадње и контаката са школама и појединцима заинтересованим за рад Друштва. Да не помињем у којој мери то отежава нашу сарадњу са онима ван Србије који једино преко Интернета имају могућност да сазнају и ступе у везу са нама.

У часопису Братство који редовно излази сваке године, имали сте прилику да видите и сталну рубрику годишњих извештаја коју потписујем. Отуда сматрам, да није нужно да поново наводим све што се у Друштву дешавало и које смо све акције и пројекте водили и завршили у 2007 години. Отуда ће нагласак и бити на 2008. На известан начин, Друштво је усталило своје акције од којих су неке већ постале традиционалне и добиле своје место на мапи културних догађања у граду, али и много шире. То се пре свега односи на Светосавски темат, Трибину, издавање часописа Братство и других публикација као и на оснивање пододбора у Србији и ван ње.

Кад је реч о Светосавском темату, можемо са поносом истаћи да је у потпуности успела наша идеја водиља, да се преко Темата успоставе чвршће везе са основним и средњим школама из Републике Српске. За нас је та чињеница вишеструко важна. С једне стране она нас везује за наше велике претходнике, за старо Друштво Светога Саве које је 1920. године увело наградни темат за ученике које је о свакој слави Друштво награђивало новчаним наградама. Али за нас данас, много је важније што то изражава жељу тог младог света да покаже колико му је блиска тема Светосавља и да га та љубав према вери и српској традицији крепи где год да се налази. С друге стране, у томе видимо њихову жељу да нам се приближе, да чујемо за њих, да они дођу до нас, као што смо и ми посредством електронике дошли и до њих. И није онда чудо што нам стиже толико радова из тих крајева, од Требиња до Бања Луке (око 200 2008. године), и што су ти радови до те мере квалитетни да однесу готово половину награда, укључујући и оне највеће. Наш жири који предводи неуморна професорка Милена Арсовић, а ове године уз помоћ нашег новог члана, књижевника Душка М. Петровића, добро се сналази у великом послу сваког јануара, на радост те дивне деце из Србије и Српске, али и свих присутних на слави. Ту велику захвалност дугујемо издавачима који нам несебично поклањају књиге које делимо награђенима.

Наша обавеза је, међутим, тим већа да им узвратимо и на други начин. Наиме, још једна важна карика која везује Друштво за оно старо, од пре Другог светског рата, јесте оснивање пододбора. То је посао који нам баш не иде онако како бисмо желели, али сматрамо нашим успехом чињеницу да смо се повезали са Бањалуком где смо октобра 2008. успешно гостовали, одржали вече посвећено Св. Сави и Друштву, и покренули оснивање огранка или подобора Друштва у том граду. За његовог секретара изабрана је госпођа Весна Б. Аћић, која је већ предузела више акција у то име.

Усталила се и традиција наше Трибине која се с пролећа и у мањем обиму с јесени, сваке године одвија у некој од погодних сала у Београду. Иако је она је постала препознатљива због свог специфичног профила, честе промене места одржавања учиниле су да одзив публике није био онолики колико су то заслуживала предавања и наши еминентни говорници. Пролећна Трибина Друштва посвећена великим годишњицама у Србији 2007, отворена је предавањем проф. др Миодрага Јовановића о чувеном српском сликару Урошу Предићу, а поводом 150 година од рођења. Наредним предавањем обележили смо 800-годишњницу манастира Жиче (предавач Оливер Томић са Филозофског факултета), а последње предавање у марту одржала је др Божица Младеновић поводом 90 година од Топличког устанка. У априлу је наш познати пијаниста Душан Трбојевић одржао изванредно успело предавање са илустрацијама на клавиру, чиме смо обележили 175 година од рођења Корнелија Станковића. Предавање је одржано у музичкој школи Станковић у сарадњи са Музичким друштвом Станковић. Рад Трибине Друштва у 2007, завршен је на јесен, предавањем др Слободанке Пековић посвећен сећању на Исидору Секулић, а у поводу 120 година од њеног рођења и 50 година од смрти. Треба напоменути да су сва предавања одржана у Заводу за проучавање културног развитка Србије у ул. Риге од Фере 4, захваљујући ангажовању нашег члана ГО др Милоша Немањића и разумевању водећих људи из Завода.

У 2008. одржано је више предавања посвећених неколицини српских књижевника чију смо стогодишњицу смрти обележили: Радоја Домановића (предавач др Бојан Ђорђевић), Милована Глишића (предавач др Зона Мркаљ). Посебно је било значајно обележавање две велике годишњице – 500 година од рођења Марина Држића и 90 година од пробоја Солунског фронта. Оба предавања одржали су наши чланови пред препуном салом Коларца, где је о Држићу говорила проф др Злата Бојовић, вероватно најбољи познавалац старог Дубровчанина уопште, а о другој, академик Драгољуб Живојиновић, представивши истовремено и своју најновију књигу Невољни ратнициСавезници и Солунски фронт 1914-1918.

Више текстова са предавања одржаних на Трибини Друштва 2007, објављено је, поред осталих прилога, у веома обимном 12. броју часописа Братство, који је, захваљујући донацији Министарства вера, изашао на време за Сајам књига. Управо ти текстови дају врхунски квалитет часопису који је због свега тога, али и због свог садржаја уопште, сталних, препознатљивих рубрика, на пример, постао веома цењено гласило. Трудимо се да га увек на леп начин представимо јавности, и за све што је са њим у вези највећу заслугу свакако има, као искусни уредник, проф. др Злата Бојовић и њена редакција. С обзиром на чињеницу да Министарство вера финансира у целости издавање часописа, ми га углавном делимо заинтересованима, као што је то случај на јануарским данима професора српског језика и књижевности или на међународном славистичком састанку у Вукове дане, када смо часописе делили славистима из целог света. С обзиром да Друштво сваке године има свој штанд на Сајму књига, који нам Сајам бесплатно уступа, тамо се и прода неки број, мада је то сасвим занемарљиво у односу на то да се Друштво ипак и тако представља у српској култури.

Више о финансијама Друштва чућете од Надзорног одбора, али захваљујући чињеници да смо ангажовали професионалног рачуновођу наши папири, уговори, завршни рачун који уз силну папирологију предајемо до краја фебруара сваке године, воде се уредно и Друштво послује домаћински. Као и предходних и ове последње две године видело се да Друштво изузетно значајна средства добија захваљујући напору нашег вредног члана Главног одбора, др Драгана Новаковића, помоћника министра вера, а која нам сваке године упућује сам министар, проф. др Богољуб Шијаковић (у претходном периоду г. Радомир Наумов). Министарство одваја средства редовно за славу Друштва и штампање Братства, а прошле године је финансирало и објављивање новог и допуњеног издања збирке Свети Сава у песмама коју су приредили наши чланови, проф. др Александра Вранеш и проф. др Бојан Ђорђевић.

Такође, не теба заборавити да је захваљујућу ангажовању Друштва, пре свега г. Душану Зупану и његовим сталним контактима са српском дијспором у Шведској, добијена једна стипендија 2007, за школовање у Шведској, студента скандинавистике Иване Ивковић са Филолошког факултета у Београду. На конкурсу Министарства за дијаспору 2008, Друштво је добило 4 стипендије за учење српског језика наше деце из дијаспоре, као и средства за трошкове путовања по Србији.

Новембра 2007, Друштво Свети Сава је изгубило свог истакнутог члана, почасног председника и једног од главних учесника у покретању поновног рада Друштва, г. Младена-Млађу Гавриловића. Г. Гавриловић је био потомак Јована Хаџи-Васиљевића, генералног секретара и једног од најутицајнијих и веома ангажованих чланова предратног Друштва, иначе аутора његове Споменице из 1936. Г. Гавриловић, новинар, публициста и путописац, био је готово до последњег дана агилни члан Друштва, заинтересован за његову промоцију и чување светосавске традиције. Редовно је писао занимљиве путописе за Братство, најчешће у вези са својим бројним дестинацијама где га је водио пут дописника Танјуга током његове дуге и плодне новинарске каријере. Господин Гавриловић је дао непроцењив допринос раду обновљеног Друштва својим залагањем у јавности, вредним саветима и личним ангажовањем. Због свега тога, изабран је на скупштини 2003. године, за доживотног почасног председника Друштва.

У протеклом периоду Друпштво је заувек напустио и наш члан Главног одбора, Борислав Поповић, редитељ Народног позоришта у Београду, велики и цењени стручњак у својој професији, добар и благ човек, редовно присутан на нашим састанцима. Сећаћемо их обојице са пијететом.

Кад се све сабере, а знајући да нам време и место нису баш наклоњени, мислим да Друштво доста стабилно ради и делује, са прилично поузданом финансијском основом коју добија од Министарства вера, држећи се неких програма који не захтевају превише ангажмана од чланства, али који истовремено својим квалитетом и атрактивношћу задовољавају критеријуме које су нам давно поставили наши предходници. И захваљујући садржајима које пружамо, надам се да остајемо верни идеји утемељивача Друштва Светога Саве, Светомира Николајевића, да негујемо националну врлину и традицију и да ширимо општу просвећеност и култ светог Саве у Српству.

Проф. др Јасна Јанићијевић,
генерални секретар Друштва