Тема: Светосавље данас – љубав, традиција, толеранција

Смирај у души, благост у очима,
молитва за спас у тамним ноћима,
још гори ватра света у грудима
и молитва траје за опроштај људима.

Вечна Ти слава, просветитељска главо,
српског народа оче – Светитељу Саво!

Ехо речи Твојих кроз векове звони,
снага су ономе ко са злом се бори,
смирај за онога ко утеху тражи,
а склониште ономе ко не служи лажи.

Траговима својим Ти утка пут нама
светом стазом православља да нестане тама.

Оче наш свети, племенита рода,
где стигоше Твоје речи ту завлада слога,
из Твојега праха још јача се вера роди –
путем љубави и опроштаја вечном нас животу води.

Снене Твоје очи, над нама још бдију,
за љубав се братску моле, за српски народ и Србију!

Архиепископ српске вере Ти бејаше први,
одрече се своје царски плаве крви,
отиде по свету да отвараш школе
и да учиш људе да се Богу моле.

Ватра речи Твојих у души светлост ствара,
с вером у Бога ходим – стазом светосавља.

Љубав за све људе, братски мир и слога,
опроштај грехова, радост и слобода,
то су идеали, за њих живот дајем,
светосавље следим – зарад њега трајем.

Ево, на темељу СВЕТОСАВЉА живот градимо,
уз Божју милост, веру и љубав у души носимо!

Шифра: Пробуђена срна
Сања Милутиновић, 4. разред, Медицинска школа, Ужице

Тема: Светосавље данас – љубав, традиција, толеранција

Над нашим вијеком влада мрак
и гријеси нам умове муте.
Тешко је данас остати јак,
кад луди говоре, а паметни ћуте.

Треба нам неко, да нам каже
којим путем кренути треба.
Данас, кад правила више не важе,
треба нам нови благослов с неба.

Знање сада мијења моћ,
добре навике брзо блиједе.
Чак и дан мијењамо за ноћ,
људи су туђи, срца се леде.

Свјетло је наше много далеко,
вриједности праве у заборав пале.
Тамо нас одведе погрешан неко,
али ријечи су твоје снагу нам дале.

Опет нас водиш, опет си нам спас,
не дамо тами да душом влада,
у бољи свијет опет повешћеш нас,
ученици твоји вјерни су и сада.

Шифра: “Небо
Јована Бојић, 4. разред
Гимназија Рогатица

Тема: Светосавље данас – љубав, традиција, толеранција

Над Земљом Србијом надвила се тешка густа магла и чини се као да се никада размаглити неће. Може ли Савин штап, поред мрака, и маглу на четверо да пресече? Не бојим се путева у тами, јер светлост лако може отерати мрак, али на нејасним магловитим стазама човек може да изгуби и душу, и дух, и разум. „Блажен је човек који је нашао премудрост и онај смртни који је видео разум . Јер боље је њу куповати, него ризнице злата и сребра; скупља је од драгоценога камена; не противи јој се ништа лукаво, а слатка је свима који јој се приближавају”, поручује Свети Сава Српски свој својој деци за сва времена. Савини су путеви путеви врлине и мудрости, а његов израз је попут израза апостола Павла: благ и охрабрујући, пун љубави према човеку и човечанству, јасан и језгровит, али не мање узвишен и апстрактан због тога, већ само једноставно уобличен да би сваком, и пастиру и фолозофу, био близак и разумљив.

Како говорити о Светом Сави? Сава светитељ, који своје религијско учење усмерава ка просветитељству? Сава као отеловљење мудрољубља и човекољубља, миротворац и чудотворац, принц и светац који је посадио дрво српске духовности? Свети Сава Српски, чије је дело ипак свенационално и свечовечанско? Или пак Сава као мистик, мислилац и трагалац? За којег год се одлучили, могућности за изучавање су бескрајне, али је сасвим јасно да демитологизација Савиног лика и стваралаштва није његова детронизација, већ напротив, његова истинска снага, базирана на трима универзалним вредностима, које чине срж постанка и опстанка светосавља кроз толике прошле и предстојеће векове, што је нераскидивно повезано са егзистенцијом и националним идентитетом Срба јуче, данас и заувек. Те три вредности су предуслов за будућност једног народа, а самим тим и сваког појединца, као задовољног и слободног, неспутаног ланцима незнања и примитивизма. Њихова су имена Љубав, Традиција и Толеранција.

Љубав: највећа и најснажнија међу свим врлинама људског рода. Савин пут одређен је и обележен љубављу према Богу, народу, родитељима и браћи, и изнад свега према суштинским вредностима, због чега је заслужио вечни живот, остајући да живи у српским обичајима, црквама, школама, у погледу и осмеху сваког бистрог и племенитог човека. „Да разумете да је вера без дела мртва”, поучава нас отац наше просвећености, али нас такође учи да се вера чува и преноси „једино љубављу делујући”, јер љубав је смисао свега и свему сврха.

Традиција: Светосавље није гробољубље, већ филозофија живота која слави лепоту живљења и која не тежи архаизацији модерног, већ суштинском разумевању и сједињењу духа нашега са духом предака. Светосавска митологија ослања се на словенску, али не смемо заборавити да је мит традиција, а да традиција никако није мит, јер, ми смо „жива црква”. Начин на који тумачимо, разумемо Савина дела и начин на који прослављамо Савиндан само су бисери наше традиције.

Толеранција: према туђим различитостима, али не и према слабостима својим. Она нужно проистиче из љубави и праштања, а саставни је део мудрости. Толеранција је моменат у којем човек брани своју част и вољу да врлина победи и завлада његовим бићем.

Више се не плашим магле. Њено неодређено сивило само је бедни трик за путнике који брзоплето одустају од Савиног пута. Девичанска белина духа човековог својом снагом и лепотом распрши маглу у тренутку.
Погледам, размагљује се.

Шифра: Мадам Склодовска
Јелена Лалатовић, 4. разред
Гимназија „Свети Сава“, Београд