Лист Срба у Хрватској “Просвјета” објавио је у новембарском броју прилог посвећен јубилеју Друштва “Свети Сава”. Објављујемо у целини тај прилог.

Prosvjeta

ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ
125 ГОДИНА ДРУШТВА “СВЕТИ САВА”

Његовање националног осјећаја и врлине те вриједности светосавске традиције и ширење идеја Светосавља Друштво остварује издавањем пригодних књига и часописа “Братство”

Љубинка Тошева Karpowicz

Ове године Друштво “Свети Сава” слави стодвадесетпету годишњицу свог постојања и ђеловања. Друштво је, уз остале, 1886. године основао Светомир Николајевић (1844-1922), писац и политичар, професор на Високој школи у Београду на одсјеку за повијест и књижевност, члан Српске краљевске академије, предсједник владе (3. травања до 27 листопада 1894), градоначелник Београда и министар унутрашњих послова, један од оснивача Народне радикалне странке и масонске ложе Побратим.

Друштво је у раздобљу од стодвадесетпет година радило са прекидом. Наиме, 1941. године Друштву је забрањен рад, те је оно обновљено 1994. године.

Поводом значајног јубилеја делегацију Друштва је примио српски патријарх Иринеј, а ових ће дана, под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије, између осталих, бити одржана и свечана академија у Народном позоришту у Београду. Тако ће се на једном мјесту и у исто вријеме наћи симболи културе и споменици идентитета српске нације, на чијем је очувању и ширењу Друштво ђеловало од самог почетка.
Наиме, сукладно истакнутим циљевима Друштва, оно се бави ширењем просвјете и културе, његовањем националног осјећаја и врлине, те вриједности светосавске традиције и култа Светог Саве у народу.

Друштво ове циљеве остварује путем издавања пригодних књига, часописа Братство, обиљежавањем значајних годишњица из српске културне повијести, награђивањем ученика на Светосавском књижевном натјечају, те ширењем идеја Светосавља.

Управо се конкретизација идеје Светосавља нашла у центру разговора аутора са Душаном Зупаном, предсједником Друштва и Душком М. Петровићем, предсједником Управног од- бора. Kонстатирано је да због сложености и вишезначности идеје расправу треба одгодити за другу пригоду уз евентуалну присутност не- ког од бројних интелектуалаца које окупља Друштво.

Наиме, Управни, Извршни одбор и савјет Друштва чине професори Београдског универзитета, помоћник министра Министарства вјера Републике Србије, књижевници, уредници сценских активности, публицисти, социолози и дипломати. Уз њихов надзор и путем гаранције њихова угледа Друштво предлаже и проводи своје пројекте путем којих се оно, углавном, финансира.

На недавно одржаном сајму књига, Друштво је имало свој штанд на којем је изложило петнаест бројева часописа Братство који су изашли након његове обнове 1994. године.
У првом броју часописа Друштва у обновљеном ђеловању објављен је избор, вјеројатно најбољих радова српских и југославен- ских књижевника, знанственика и повјесничара објављених у раздобљу 1887-1941. године. Тај је број на сајму разграбљен што показује обновљени интерес за рад Друштва. Број је штампан како би се премостио прекид рада Друштва од 1941. до 1994. године. Најважнији прилог у овом броју се односи на попис објављених чланака од првог до тридесетдругог свеска Братства.

Анализи објављених чланака у тридесетдва броја Братства који су, нередовито излазили током педесетчетири године његова постојања, показује да је часопис објављивао прилоге из теологије, српске националне повијести, поезију српских пјесника, српске народне пословице и обичаје, али и путописе или само опис појединих мјеста у којима живи, према идеји уредништва тадашњег Братства, српски етнос.
У појединим бројевима часописа тако су објављени прилози о Призрену, Скадру, Маке- донији и Старој Србији, планини Рили (Бугарска), Сарајеву, Дебру, Ријеци и Задру.

Након уједињења 1918. године, појављују се, осим аутора из Србије, Војводине и Херцеговине и аутори различитих прилога из Хрватске и Словеније.

Број 15. – први број након уједињења, ђеломично обрађује “југославенске теме”, па је тако објављена карта Kраљевине СХС, прилог српског повјесничара Станоја Станојевића: Др жава Срба, Хрвата и Словенаца, али су ту објављене и репортаже хрватских аутора – претежно повјесничара о хрватским крајевима новоство- рене Kраљевине СХС.

Тако, на примјер, Фердо Шишић пише репор- тажу о Ријеци и Задру, Марко Цар о Приморју. У истом броју Марин Главица пише о Истри, иако је она, на темељу Рапаллског уговора припала Kраљевини Италији.
Повијесни прилози у броју 16. /1922, усмјерени су на то да укажу на претхисторију сада уједињених крајева, те на ђело ујединитеља Петра И. Kарађорђевића.

Цар Kос, тако, пише о Најстаријој историји Словенаца (св. 15), Фердо Шишић о Завјери Петра Зрињског и Kрсте Франкопана, исти аутор: Хрватски илиризам – његова политичка страна, Марко Цар о Далмацији у Наполеоновој епопеји, Богумил Вошњак Словенци у Kорушкој и Трсту, прота Стеван Махалџић о устанку Срба у Барањи (1907-1919).

У броју 19/1925. хрватски повјесничар Виктор Новак пише о композитору Ватрославу Лисинском, а у наредном броју: 0 хиљадугодишњици хрватког краљевства.

У појединим бројевима објављене су биографије појединих истакнутих књижевника, те некролози истакнутих свећеника.

Број 28/1934. је у цијелости посвећен Светом Сави. Прилози се односе на Св. Саву као књижевника, државника и политичара, на лик Св. Саве у старој српској умјетности, смрт Св. Саве и пријенос тјела у манастир Милешево, спаљивање моштију Св. Саве и Нацрт библиографије о Светом Сави из пера Станоја Станојевића и Радослава Петровића.

У броју 31/1940. Тривун Теслић пише о манастиру Гомирје \Манастир Гомирје – његов верски, национални и просветни значај.

У цјелини, бројеви листа Братство у првом раздобљу до уједињења 1918. обрађују поглавито тематику везану за српски етнос и нацију, а од уједињења до избијања Другог свјетског рата тематику проширују на догађаје из националне повијести саставних земаља Kраљевине СХС.

У новој серији часописа Братство, који поново почиње са излажењем 1997. године, аутори су опет познати пјесници, повјесничари и новинари, али сада из Републике Србије.

Тако у том броју стихове објављује познати српски пјесник Матија Бећковић, док повијесне прилоге пишу повјесничари “националног опредељења”: Василије Kрестић, Драгољуб Живојиновић, Милорад Екмечић, а од публициста истог усмјерења прилог има (+)Момо Kапор. Часопис сада уређује др. Бојовић Злата.

Друштво Св. Сава, сада регистрирано као друштво грађана, ради у скученим просторијама што ограничава ширину његовог ђеловања, али се управа нада да ће, на темељу закона о поврату имовине, добити натраг своју некадашњу имовину, поглавито некретнине, које ће му омогућити шири распон ђеловања и евидентнију културну мисију коју данас обавља захваљујући, прије свега, ентузијазмом његових чланова, те помоћи Министарства вјера и Министарства за дијаспору.

50 ПРОСВЈЕТА