Паљени опет и гоњени хајкама брзим, тражимо заклон под надстрешницом твојом! (Љ. Симовић)

Прошлост учили из књига,
А садашњост личи на њу.
Љубав светосавска у нама наспрам
Елегија и брига, као у кошмару,
Никоме довољно добри, о Свети
Истином само проговарамо, ако не, нека смо клети!

Они су дошли са неба, незвани
По ко зна који пут…
Ево их у моћном рају,
Твој нам је потребан скут!

И

Грачаница, камена,
Озарена
Њиховом злу пркоси.
Ево их у моћном роју,
Нису нам душом дорасли,
И колевка крст православља носи!

Хоће наше све,
А нису нам ништа дали,
Још би и да нам писма иема
К’о да се Срби овде вековима нису рађали!
А ко зна шта нам се још спрема,
Могућа и каква немогућа зла на планети,
А истину само имамо, о Свети!

Богом је нама дато:
Реке бројне, бистре и
Зелена поља,
И питоме шуме
Метохије и Косова.

Твој пут пред нама.
Рас,
А изнад свега Света Гора,
Жича и житија.
Иконе свете,
Милосрдни анђео,
Освит свих наших зора,

Залуд је свету овакав доказ.
Ако си свој на своме
К’о да си кужан,
Лако постајеш мега.
Они су сила и закон;
Некоме или свима си дужан!

По твоје дођу без стида.
Од некуд, из најцрњег мрака, к’о
Да су без очињег вида, и лаж им је свака.

Нека су јачи,
А могу то сада
Док светом лаж,
Сотона и
Тама влада.
Реч молитве наше
Ехо чека,
Шта све истина може
Нису још спознали.
Имамо вере, биће то догађај века!
Цео свој живот већ смо ти дали,
Одбаци својим ореолом зло што нам нанеше,
Молитве услиши наше.

Твој пут пред нама.
Вечно одани.
Једном, заувек
Обећали.
Молитвом тражимо, буди нам брана.

Мина Милић, ученица
Земунске гимназије

Песма у акростиху која је освојила Прву награду на светосавском књижевном конкурсу друштва „Свети Сава“

Објављено у дневнику „Данас“ 25. јануара 2008. у Светосавском додатку „Школска слава“, стр. XXI