Поштовани,
Моје име је Предраг Клајић, имам 27 година и живим на Косову и Метохији у енклави, односно селу Милошево код Обилића. Разлог због којег се јављам Вама јесте да Вас замолим за помоћ коју ћете пружити грађанима мога села уколико сте у прилици. Заправо, у мом селу после рата 1999. године остало је једва тридесетак особа и неколико кућа… Људи у мом селу једва састављају крај с крајем и веома тешко живе.
Из тог разлога Вам шаљем ово писмо у нади да ћете нам на било који начин помоћи… у селу имамо петоро малолетне деце којима је потребан превоз до основнешколе јер њихови родитељи немају новаца да им то пруже… имамо старе и немоћне којима је потребна помоћ у лековима… немамо ни један рачунар у селу… приступ интернету за нас је бајка… све нам је то потребно, и још много тога, како би имали какав нормалан и цивилизован живот достојан човека у 21. веку.
Ово писмо сам послао на неколико стотина адреса, само ми се неколико људи јавило и упутило помоћ…
Надам се да ћете макар прочитати ово писмо.
Срдачан поздрав!
Предраг Клајић, село Милошево, Косово и Метохија
