Поштовани пријатељи,

Поздрављам вас у име Удружења Срба из БиХ у Србији, Удружења, које је основано1991. године, а које баштини традицију удруживања српског народа из БиХ у Србији с краја 19. и почетком 20. века. Наш задатак је био да негујемо и чувамо традицију, обичаје и културне вредности српског народа на свим просторима где он живи и ради.

Рат у БиХ 92-95. померио нас је од овог темељног опредељења и усмеримо да се прихватимо хуманитарног посла ,и ми смо га здушно пуне четири године обављали, помажући на разне начине угроженом народу погођеним ратом у БиХ.

Послератни период нас је нагнао да се бавимо последицама рата, које су често теже од њега самога:

а) Евидентирали смо на хиљаде деце која су у рату остала без једног или оба родитеља и обезбедили стипендије за њихово школовање и живот.

б) Пописали смо преко 95% српских жртава рата у БиХ, којих има преко 30.000, а које су, готово, заборављене од свих. Нико данас, осим њихових најближих и нас из Удружења, рецимо, не помиње 3.287 српских жртава Сребренице, Братунца и околине, или 5.776 жртава и 859 неизвесних судбина Срба Сарајева. Имена са свим подацима ових мученика, публиковали смо у разним билтенима, књигама и брошурама.

в) Хронолошки смо пописали све догађаје и места у којима је српски народ страдао. Пописали смо жртве, именовали злочинце, навели сведоке и поуздане изворе. И то смо обрадили и публиковали. Разоткрили смо и демистификовали разне подвале и лажи о наводним злочинима српског народа и оспорили вишеструко преувеличавање жртава других нација у ратном сукобу у БиХ.

г) Данас се бавимо утврђивањем логора за Србе и српским жртвама у њима. Већ смо дошли до запањујућих података да је у току овога рата на територији БиХ било око 530 логора и затвора за Србе. Само у Сарајеву је у току рата било њих 126, у којима су затварани и мучени Срби. Сматра се да је кроз ове логоре у БиХ од 92-95 прошло око 50.000 Срба, а да је од тога убијено њих око 5.000. На утврђивању прецизних података управо радимо. Карактеристичан је, рецимо, пример Боје Кењало из Бихаћа која је у 104 години била заточена у логору у једном селу код Бихаћа. То је јединствен пример у историји, рекорд, непознат чак и у логорима нацистичке Немачке.

Наравно да културну сарадњу са народом и државом – Републиком Српском нисмо прекидали ни у рату. Показало се по ко зна по који пут да је духовна храна и тада у рату али и данас често делотворнија од оне праве. Подсећамо се на значајне догађаје и људе који су заслужни за српски народ, његову историју, науку и културу. Бројне су манифестације те врсте које организујемо и у Српској и у Србији.

Под нашим кровом негујемо и два часописа, Отаџбину и Нову Зору. Први је гласило Срба из Србије, Српске, Црне Горе и расејања, које на најбољи начин негује традицију славне Кочићеве Отаџбине, а дрги, часопис за књижевност и културу који чува традицију Шантићеве и Дучићеве Зоре, данас по оцени многих књижевних критичара и историчара књижевности најбољи књижевни часопис на српском језичком простору.

Ово су, поштовани пријатељи, само неки од послова које Удружење обавља у интересу српског народа. Небих желео да се ово моје подсећање на послове које радимо исполитизује и добије другачије значење, али моја је дужност као представник преко 1.200.000 Срба родом или пореклом из БиХ, а који живе и раде у Србији, да у свакој прилици и на сваком месту износим податке и истину о страдању Срба у БиХ за време рата о чему званична политика и Србије и Српске мало прича и мало о тим чињеницама води рачуна. Поражавајући су, такође, подаци о политичкој, правној, радној, културној и свакој другој обесправљености Срба у М/Х Федерацији данас.

Поштовани пријатељи, где видим везу између онога што ради ово Друштво и наше Удружење. Видим је у самом темељу, јер нам је Свети Сава заједнички именитељ, а његово дело основа за сваки рад посвећен народном добру.

Стефан Немања је према предању оставио своме сину Растку многа завештања, међу којима и завештање земље, језика, књиге и писма, цркве, државе, власти, српских имена, пјесме и свирке, гробова и костију, па и неба и звијезда, што је лепо уобличио и објавио књижевник Миле Медић.

Свети Сава је све то надградио, уприлагодио и завештао поколењима, и ми данас имамо уобличен садржај по коме треба да делујемо – и у школи, и у цркви, и у библиотеци, и у болници, и у породици, и на улици. Како жањемо то што је свети Сава посејао? Некад мало, а некад ни мало.

Обновљени рад овог Друштва, управо на најбољи начин показује потребу да из обиља баште Светога Саве има шта жњети и брати, има жита, има смиља и босиља, само је мало жеталаца и берача. На нама је да сваким даном повећавамо раденике, макар и мобу сазивали.

Не сусрећемо се ми први пут данас на овој Скупштини. Присутност деце и професора књижевности из Републике Српске на литерарном конкурсу, богатство тема и начин њихове литерарне обраде, награде које добијају за свој литерарни рад, помоћ које наше Представништво РС пружа у организовању овога посла, објављивање најбољег рада у нашем часопису Отаџбина и као круна свега отварање повереништва овог Друштва у Републици Српској, довољни су показатељи и добре намере и добре сарадње.

Дозволите ми на крају да управо због свега овога предложим овој Скупштини да у будуће Удружење Срба и БиХ у Србији, награђује, по оцени жирија, најбољи рад једног ученика из Републике Српске на овом литерарном конкурсу. Била би нам част да се овај наш предлог прихвати.

Желим Скупштини успешан и плодоносан рад. Хвала Вам.

У Београду, 28.03.2009. год.
Председник Удружења
Перо Ђурђевић