ПОЛИТИЗАЦИЈА ГЕНИЈА
Шта Тесла значи Србима, а шта свету
Противници премештања урне великог научника у Храм Светог Саве позивају се на чињеницу да је велики научник кремиран, што се противи канонима Цркве. Али пренебрегавају други податак: да је Тесла најпре – сахрањен.
Ако је Исак Њутн, творац теорије гравитације, сахрањен у Вестминстерској катедрали, зашто онда идеја да се урна Николе Тесле сахрани у порти Храма Светог Саве изазива толико контроверзи? Прича о бици за Теслину урну тако је једноставна и тако наша, да на моменте поприма елементе гротескног.
О Николи Тесли знамо све и готово ништа. Не знамо једну од највећих тајни: ко јебио тај мистични човек за кога, што време више одмиче, постоји све веће интересовање такозваног великог света. Никада ми, обични смртници, нећемо сазнати путеве, димензије и галаксије којима је Никола Тесла путовао. Али као да сви у Београду данас знају где би тај пут требало да се заврши.
– Пренесите га у Храм Светог Саве и сахраните га како доликује човеку – предлажу у СПЦ, Влади Србије и привременом органу Града Београда.
– Оставите Николу Теслу на миру – узбунили су се угледни представници грађанске Србије и невладини сајбер активисти на друштвеним мрежама.
Ко је, дакле, упалио светло, када је судбина Теслине урне у питању?Активисти невладиног сектора најављено премештање урне у порту Храма схватили су као импулс за буђење из учмалости. Као да им је електрошок за активизам послао лично Тесла, те су убрзо након иницијативе патријарха, одлазеће Владе Србије и привременог органа Београда, основали „Фејсбук” страницу „Оставите Теслу на миру”. Грађанска Србија се тако пробудила и одлучила да 8. марта изађе на улицу.Окупилису се испред Музеја, протестујући против тога да се земни остаци великог научника преместе у Храм. Био је то митинг подршке за опстанак урне која је деценијама изложена у згради Музеја творца наизменичних струја који је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину.
Позоришни критичар Иван Меденица, у емисији „Пешчаник”, потенцираоје да сеантимодерна дефиниција српске нацијејош једном потврдила свођењем њеног идентитета наверску припадност,односно – православље. Тај ексклузивни православни идентитет српске нације, објашњавају борци за останак урне у Музеју, заправо је требало потврдити преношењем урне у посед Српске православне цркве.
Такав став инспирисао је невладине и сајбер активисте да активирају сукоб ниског идентитета са такозваним првосрбијанцима и православцима, па је митинг подршке урни био изузетно муњевит и успешан: привремени орган Града Београда одмахје замрзао одлуку о пресељењу земних остатака великог научника. Циници би рекли, у страху да се демонстрације не прошире, а Тесла се, нехотице, не стави на чело опозиције. Ембарго на премештање урне, дакле,траје док се не одрже избори.
Идеја Синода о сахрани земних остатака Тесле није нова. Потиче још од 2006. године, с образложењем СПЦ да она никада није оклевала да Теслу препозна као једног од својих највећих синова.
Никола Тесла је, по том образложењу, сведок једне од највећих тајни која припада само њему и Богу.Он зна како је начињена светлост, како је раздвојен дан од ноћи и како то настаде светлост. Да ли је та конекција довољна да га СПЦ присвоји или само пристојно сахрани?
Томови истраживања и докторских дисертација написани су о том генијалном чудаку, који је последње године живота провео у апартману број 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер”. Његова јавна открића променила су свет заувек, његови тајни изумикоје је, након његове смрти, покупио Еф-Би-Ај, једнако су енигматичникао и читав његов живот – земаљски и тамошњи. Ко зна где, у којем Универзуму.
Противници премештања урне у Храм Светог Саве позивају се на чињеницу да је геније кремиран, што се противи канонима Цркве.
Али, елемент тајновитости крије се управо у другом податку: да је Тесла најпре – сахрањен. Црквено опело над ковчегом Николе Тесле одржано је у катедрали Светог Јована Богослова. Уместо одсутног владике Дионисија, поглавара СПЦ у Америци, опело је одржао протојереј ставрофор Душан Шуклетовић, старешина српског православног њујоршког храма Свети Сава, уз саслужење проте Милана Мрвчина из Лебанона у Пасадени.
Никола Тесла је, дакле, сахрањен на гробљу Фернклиф истог дана, 12. јануара 1943. године. На његов захтев, чувени виолиниста Златко Балоковић свирао је мелодију „Тамо далеко” док је Теслин ковчег спуштан у раку.
Остаје недоумица: зашто је два и по месеца касније, 25. марта, по захтеву Теслиног наследника Саве Косановића, тело ексхумирано, а потом кремирано?Да ли је то била Теслина или Савина жеља? Или неког трећег? Ово последње било би идеална грађа за теорију завере. Као што том опусу припадају спекулације да СПЦ, заправо, припрема канонизацију Тесле.
Наиме, после Теслине смрти, старање о његовој имовини припало је, према судској одлуци америчких власти, управо Сави Косановићу, српском политичару, публицисти и дипломати, који је у то време био члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву. После Другог светског рата прешао је на Титову страну.
Косановић је одиграо кључну улогу у пребацивању урне с Теслиним пепелом у Београд, дипломатском поштом. Потом је урна смештена у зграду Музеја, коју су комунисти после ослобођења одузели породици Генчић.
И тада су сви желели Теслино завештање: и шеф Еф-Би-Ај-а Едгар Хувер, чији су људи запленили његове списе, и краљ Петар Други Карађорђевић, који га је посетио у Њујорку 1942. године. С Теслом је желео да се на неки начин повеже и Јосип Броз, који је 5. децембра 1952. године лично потписао решење о оснивању Музеја Николе Тесле.
И сада га желе сви: и СПЦ и невладини активисти и политичке партије и хиљаде обичних, искрених поштовалаца великог генија. Треба ли већег доказа да је Тесла изнад свих њих? Иако се у Теслину свест уселио мистицизам, повезан са скепсом, он никада није скривао своје српско порекло, док је у најтежим искушењима, као што је била смрт његове мајке,као већ славан научник, провео три недеље опорављајући се у манастиру Гомирје, у коме је архимандрит био његов ујак Никола.Није, такође, тајна, да се Тесла, у позним годинама, приближио будизму, али и космичкој конекцијиса Свемиром, ма шта то значило.
Да ли је, онда, боље да његови земни остаци и даље буду изложени у жутој кугли, у музеју у давно отетој кући, као у кући духова, где ће се деца и туристи клањати генију по којем је име добило много институција у земљи и свету. По Тесли је, на неком од заседања Авноја, названа и Шеста личка дивизија, али и најчувеније возило на електропогон. Као и један амерички хеви метал бенд, који му је одао почаст, назвавши Теслу и оснивачем рокенрола. Рокери су, наиме, мислили на електричне гитаре и појачала.
Можда би, заправо, компромисни предлог био да геније буде сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду? Можда би било довољно само написати на плочи да ту почива Тесла? И ништа више, јер би само тим презименом било речено више од било чега.
Једна дилема ипак не постоји. Опседнут провиђењем, страховима и утварама који су га прогонили, на улазу у апартман број 3.327 хотела „Њујоркер”, Никола Тесла је пред смртнаписао: „Не узнемиравај!”
Аман, односно амин, људи! Када би бар зрно мозга од пепела генија могло да се улије у наше главе… Што, узгред, није немогуће, ако је геније радио на трансферу енергије и материје на даљину: с онога на овај свет.
Александар Апостоловски
објављено: 16.03.2014
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
dovi koko | 16/03/2014 10:18
Crkva uporno ignoriše najlogičniju opciju- sahraniti ga u rodnom mestu pored roditelja. I zbog toga je jasno da je ovo samo jeftino svojatanje tudje slave, zarad poprasta sopstvenih prihoda. Pa zar zaista nijsu dosta 2 spomenika i Muzej Tesli, nema potrebe da pravimo cirkus…
trofazni svetac | 16/03/2014 11:00
Srecan sam da zivim i radim u kulturnoj i civilizovanoj zemlji gde crkva nema nikakvu sansu da veru pretvori u siledzijstvo!
Mirko Pantelic | 16/03/2014 11:04
Bilo kako da je u proslosti bilo samo mali i priprosti narodi misle da su svake trece ili dvadesete godine pozvani da svet i red izmisljaju od pocetka. Postoji u ucenom svetu princip: „quieta non movere“ i on znaci da sta miriju, ne gori i ne smeta treba tako da se ostavi. Tesla ima svoj hram u kome je na ikonicki nacin izlozena zlatna kugla i u kome se cuvaju njegove stvari i izumi. Kome smeta sto je urna „u muzeju“, taj neka se zalaze za preimenovanje institucije u memorijalni centar. I u Americi i u drugim drzavama ima pregrst takvih memorijalnih centara gde su grob, stvari i izumi na istom mestu – ili pak urna sa pepelom uz druge stvari. Tesla celim svojim likom i stvaralstvom pripada kulturnom pravcu futurizma, i bilo bi prigodno ispaliti njegovu urnu u komsos, drzati je na vrhu nekog visokog stuba ili pak – u memorijalnom centru u zlatnoj kugli. Ali premestanje u crkvu i oko crkve nema nikakvog smisla. To je zatiranje tradicije brige o Tesli, koja ima svoj jasan i smislen tok.
Објављено 16. марта 2014.
www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Politizacija-genija/Sta-Tesla-znaci-Srbima-a-sta-svetu.sr.html
