Интернет портал слободне Србије
ДРУШТВО | НЕВЕНКА СТОЈЧЕВИЋ | MART 7, 2014 00:15
Коме смета национална културна вертикала
Пише Невенка Стојчевић
Иако је Никола Тесла у тестаменту написао да жели да буде сахрањен по православном обреду, вест да је потписан Споразум о сахрани земних остатака узбуркала је у Србији духове који будно мотре на померање урне са Теслиним пепелом, док је – тамо далеко, преко океана – натерала чланове Теслине научне фондације у Филаделфији (САД) да сазову хитну седницу Управног одбора не би ли осујетили нашу државу и Српску православну цркву у намери да остваре наум из поменутог споразума.
Дешава се, господо, да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, покаткад сметне с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али, тога господо код мене никада није било.
Надам се и да неће и не може никада ни бити… Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора где се испитивањем бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подигнете славу Српства у свијету.
Овако је београдским студентима 2. јуна 1892. године у Капетан-Мишином здању, за једнодневне посете престоници, говорио српски геније, Никола Тесла, један од највећих умова човечанства.
Данас, 122 године после једине његове посете Београду, вест да је потписан Споразум о сахрани земних остатака Николе Тесле у Србији је узбуркала духове који будно мотре на померање урне са његовим пепелом. А тамо далеко, преко океана, натерала је чланове Теслине научне фондације у Филаделфији (САД) да сазову хитну седницу Управног одбора да би се договорили како државу Србију и Српску православну цркву да спрече у науму. И, наравно, директор ТНФ Сем Мејсон хитно је писмом затражио од председника Барака Обаме да се Америка укључи у решавање питања сахране свог држављанина. Као да је, забога, и овим чином угрожен амерички национални интерес у Србији.
„МОЈА ВЕРА ЈЕ МОЈА СНАГА“
Да ли је сахрана земних остатака Николе Тесле заиста амерички национални интерес, или није, показаће се ускоро. Тачније, када видимо да ли ће бити остварен Споразум о преношењу урне са пепелом из Музеја Николе Тесле у порту Храма Светог Саве, који су потписали Српска православна црква, односно Његова светост патријарх српски Иринеј, министарка енергетике Зорана Михајловић (испред владе Србије у техничком мандату) и Синиша Мали, као представник привремених органа Града Београда. Засад је видљиво да идеја о сахрани Теслиних посмртних остатака по српској православној традицији озбиљно забрињава „групе научника и поштовалаца Николе Тесле“ који су се великом брзином организовали на друштвеним мрежама и на Фејсбуку креирали страницу под називом „Оставите Теслу на миру“. Они, заправо (и – надамо се!) не знају да Тесла нема мира од оног тренутка када је његово тело, неколико дана после упокојења на Божић 1943. и сахране по православном обичају, супротно његовој жељи ексхумирано и спаљено.
„Тесла је у тестаменту написао да жели да буде сахрањен по православном обреду а да на вечни починак буде испраћен са Србијом у срцу, уз песму ‚Тамо далеко‘. Опело Николи Тесли у Њујорку служили су протојереј Душан Шуклетовић и прота Милан Мрвичанин.
Противно његовој изричитој вољи из тестамента, неколико дана после сахране тело је извађено из гроба и кремирано. Теслин земни прах се данас држи у кугли, као на каквој изложби. Само још фали да неко куглу украде, па да наша срамота буде потпуна. Сматрам да српски народ треба да прах Николе Тесле достојно, како је било и по његовој вољи, у земљу сахрани. Најдостојније место да у њему земаљски прах Николе Тесле почива јесте Храм Светог Саве на Врачару“, каже за „Печат“ др Божидар Раденковић, редовни професор Факултета организационих наука Универзитетa у Београду, који је објавио велики број научних радова о Тесли, говорио на конференцији поводом 120 година од јединог Теслиног доласка у Београд и био један од иницијатора поновног покретања приче о сахрани Теслиних земних остатака.
Раденковић подсећа да је Никола Тесла рођен на Видовдан 1856. године (10. јула по Грегоријанском календару). Син Милутина, православног свештеника и мајке Георгине, Ђуке, рођене Мандић.
„Ујак Николе Тесле је био митрополит дабробосански Николај Мандић. Никола Тесла је у младости често оцу на Литургији саслуживао. Приликом своје прве посете Лици 1889. године свештенику Ђурђу Орићу говорио је: ‚Моја вера је моја снага‘. Ивану Мештровићу је рекао: „Од детињства па до старости молио сам се Богу на коленима.“ Јовану Дучићу је у дубокој старости у писму написао: ‚Свети Никола и Ви сте моји најбољи пријатељи‘. Године 1938. био је кум Храма Светог Саве у Илиноису. Исте године је постао почасни председник Српске црквено-школске општине у Њујорку. Сваке године је славио Ђурђевдан, своју крсну славу. О томе сведочи обимна преписка са родбином. Проналаске је објављивао о верским празницима. Групу најзначајнијих патената објавио је на Михољдан. Величанствену победу у ‚рату струја‘ против Едисона однео је на дан крсне славе. Био је српски патриота. Рецитовао је ‚Горски вијенац‘ из главе. Волео је гусле. Преводио је српске епске народне песме и песме чика Јове Змаја на енглески језик и издавао их. Својим родитељима је као захвални син подигао достојне надгробне споменике. За материјалне вредности није марио“, закључује Раденковић.
Професор Београдског универзитета др Драган Раденовић, вајар чије је најновије дело Теслин крст висок око четири метра и представља мудрог Теслу у поодмаклом добу, каже да митрополит Амфилохије Радовић скулптуру жели да постави испред новог Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
„Већ је направљен постамент, чека се да скулптура буде изливена у бронзи и да о неком значајном датуму буде постављена. Али, једнако је важно да Тесла заједно са Светим Савом сада буде на Врачарском платоу, јер то ће симболизовати паљење светитељевих моштију у Београду и научникових у Њујорку. Од наших времешних емиграната у Америци чуо сам да је Тесла цео свој живот сматрао Литургијом и зато мора да буде достојно сахрањен као сваки хришћанин“, напомиње Раденовић.
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Dusan Bukovic – коментар у „Печату“
07/03/2014 u 05:24
Izvesni i autenticni dokazi o etnickoj pripadnosti Nikole Tesle saopsteni su u “Amerikanskom Srbobranu” od 22 maja 1958 i zagrebackom “Nedjeljnom Vjesniku” od 5. lipnja/juna 1977. godine. Srpski iseljenik Djuro Munjas, iz Filipsburga, Montana, objavio je u faksimilu, jedno originalno pismo Nikole Tesle od 11 juna 1921, pisano na engleskom jeziku. Munjas ga je pitao kako to da ga u Americi oznacuju kao Madzara. Na Munjasovo pitanje, Tesla je doslovno odgovorio:
JA SAM SRBIN – NIKOLA TESLA
8 W. 40 St., New York, June 11, 1921
George M. Mungas, Esq.,
Box 37,
Philipsburg, Montana
My dear Sir:
I have duly received your kind letter of May 31st and wish to thank you for the interest manifested.
Of course you know that I am a Serbian, coming from the oldest stock in as much as my mother’s name can be traced almost as far back as any other in our race. The Editor of the Kansas Farmer and Mail and Breeze does not quite realize that the Province where I was born was at that time merely under the political rule of Austria which has nothing to do with nationality.
Wishing again to assure you that I have appreciated your friendly action in the matter, I remain
Yours very truly,
N. Tesla
Srpski tekst glasi:
8 z. 40 Ulica, Njujork,
11 juna 1921
G. Dzordz M. Mungas
Postanski fax 37
Filipsburg, Montana
Postovani Gospodine,
Primio sam Vase prijateljsko pismo od 31 maja zelim da Vam zahvalim za interes koji pokazujete.
Vi naravno znate da sam ja Srbin, vrlo stare loze, jer je ime moje majke staro koliko bilo koje drugo ime naseg naroda. Urednik lista Kansas Farmer and Mail and Breeze ne shvata potpuno da je oblast, u kojoj sam se ja rodio, bila samo pod politickom vlascu Austrije, sto nema nikakve veze sa narodnoscu.
Zeleci ponovo da Vas uverim da cenim Vas prijateljski postupak u ovom pitanju, ostajem
Vrlo iskreno Vas
N. Tesla
(Vidi: Amerikanski Srbobran, 22 maj 1958, Pittsburgh, Pennsylvania;
Isto: Prof. Sava N. Vujinovic, Nikola Tesla i njegovo vreme, Toronto, 1993;
Isto: Prof. Lazo M. Kostic, Obmane i izvrtanja kao podloga naodnosti, Hamilton, Ont., Canada 1960).
