Оснивање Друштва Светог Саве 1886. године било је у непосредној вези са отпочињањем организоване националне акције Србије у Старој Србији и Македонији. Српска напредњачка влада на челу с Милутином Гарашанином била је сачинила план вођења добро осмишљеног просветног, културног и верског рада међу тамошњим Србима и управо те године започела је с његовим спровођењем.
С том акцијом требало је да се крене још претходне 1885. године пошто се на неколико великих митинга одржаних у Београду, Врању и Нишу у пролеће те године чуо једногласан захтев да се треба што пре организовано супротставити све снажнијој бугарској и грчкој пропаганди у Старој Србији и Македонији под чијим притиском се у великој опасности нашао тамошњи српски народ коме је у ствари претило однарођавање.
Српско-бугарски рат који се водио у новембру 1885. године зауставио је почетак акције али је губитак тога рата био за Србију још један подстицај у уверењу да се само мирним путем, књигом, школом и црквом као и коришћењем легалних метода она може носити са својим ривалима на тлу европске Турске.
План је подразумевао активно укључење Министарства просвете и црквених дела као и Министарства спољних послова, коришћење значајних средстава за посебне намене које је имала да одобри Народна скупштина и слање агената, учитеља, свештених лица и књига и оснивање конзулата у Старој Србији и Македонији и, уз то, отварање школа, читаоница и цркава и покретања листова на српском језику.