Рука светитељска на мом рамену

Ја хоћу да знам где почиње дан
и да л’ постоји станица за време?!
Ја желим да знам за почетак и крај
и ко на моја леђа товари претешко бреме…
Ја хоћу да знам…
Ја желим да знам како руку да сачувам,
што раме ми милује снажно…
Ја желим да знаш, као што ја знам,
да ми је твоје постојање важно.
Ја желим да руку на рамену
поспем прашином звезданог свода,
да вечно остане ту…да брани дух српског рода.
Ја не желим да знам како би без ње цурило време,
без мудрости њене, знања и радости,
без љубави и просветљене младости.
Ја хоћу да знам где се извор живота у смарагд претвара прави
и како та узвишена светитељска рука, не да да се заборави.
Ја хоћу да знам…
Ја желим да знам…
Ја знам!
Зато не дам ову руку што ми раме милује,
не дам ову сузу у оку што муку српску оплакује.
Оне су моје! И рука и мука! И суза!

Шифра: заповест
Ментор: Биљана Николић
Јована Костадиновић VII разред
ОШ “Стефан Немања”, Ниш