ДРУШТВО “СВЕТИ САВА”

Београд, 16. октобар, 2010.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДРУШТВА СВЕТИ САВА ОД ПОСЛЕДЊЕ СКУПШТИНЕ 28. МАРТА 2009 ДО ДАНАС

Одмах да започнем једним извињењем. Из неких техничких (компјутерских) разлога у мом годишњем извештају за 2009 који је објављен у нашем часопису Братство бр. 14, изостао је пасус у коме треба да стоји пар реченица о редовној скупштини Друштва која је одржана 28. марта 2009. Исправку ћу дати у наредном броју.

Дакле, од тада па до данас, било је разних устаљених активности, али и неких других важних догађаја које ћу поменути. У 2009. Смо, као и до тада, кубурили са простором, састајући се пре свега на Филолошком факултету, који нам је и био стална-привремена адреса. Али оно што је било битно јесте да смо те године решили проблеме одржавања Трибине и других догађаја за које је потребна сала попут ове у Педагошком музеју. Захваљујући љубазности руководства и сарадника музеја, а на инсиситирање нашег члана, гђе Браниславе Јордовић, кустоса, музеј нам је отворио врата и омогућио да у једном пријатном и довољно пространом амбијенту радимо и обављамо своје редовне и ванредне активности. Такође, захваљујући ангажовању члана нашег главног одбора проф. др Александре Вранеш, добили смо могућност да и даље користимо свечану салу Руског дома, која је идеалан простор за прославу Св. Саве. А не треба заботравити ни да нам је понуђено да наше промоције Братства и других публикација, обављамо у оделењу периодике Градске библиотеке, на Студентском тргу.

Током пролећа, као што сте могли да прочитате у Извештају за 2009, Друштво је организовало једну Трибину, управо на овом месту, посвећену Димитрију Путниковићу (оснивачу Педагошког музеја и великом српском интелектуалцу из друге половине 19. века), а уз учешће проф. др Борјанке Трајковић, г. Драга Ручнова и потомка Д. Путниковћа, г. Драгољуба Путниковића. Њихови радови, објављени су у годишњем броју гласила Друштва Братство (13), а у јесен, на Сајму књига, изложен је и сам часопис.

Ове године, одржана је Трибина поводом 150 година рођења Војислава Илића, о чему је у Педагошком музеју, говорио проф. др Бојан Ђорђевић уз учешће матураната гимназије Свети Сава из Београда. Његово излагање, објављено је у новом броју нашег гласила.

Братство бр. 13 је као што сви знате, било веома обимно (361 страница), са доста запажених студија и чланака, о чему су на његовом представљању у Библиотеци града (читаоница периодике на Студентском тргу) 17. децембра 2009, говорили, поред главног и одговорног уредника проф. др Злате Бојовић и аутори по два прилога у броју, академик г. Динко Давидов и амбасадор г. Триво Инђић. Академик Давидов говорио је о боравку Св.Саве у два наврата у Јерусалиму као и о Христофору Жефаровићу и његовом добу, а г. Инђић се осврнуо на природне науке у привредној култури Срба, али и на један случај везан за Природњачки музеј. Своје прилоге за овај број дали су и Томислав Крсмановић, Зоран Живковић Христић, Ј. Ћуба и Р. Вишкјевич-Максимова, Светлана Недић, Владимир Стојанчевић, Борислава Лилић и други. Као и досад, излажење часописа помогло је Министарство вера РС, својом донацијом.

У новом броју Братства (14) који је недавно изашао, и који је пред вама, могли сте видети да и оно обилује веома занмљивим чланцима и прилозима, које пажљиво бира уређивачки одбор на челу са проф. др Златом Бојовић. Часопис БРАТСТВО број 14, изашао је такође, захваљујући добрим делом донацији Министарства вера Србије и садржи бројне чланке и написе из пера наших еминентних аутора, професора универзитета, научника, академика, публициста, књижевника и других. На самом почетку часописа објављена је песма Војислава Илића „Свети Сава,“ а нашем великом песнику, у поводу 150 година од рођења, посвећен је и чланак проф. др Бојана Ђорђевића који је иначе, о овој теми говорио и на Трибини Друштва у Педагошком музеју у Београду. Следе два занимљива текста из наше културно-просветне историје – Ж. Андрејића о пореклу родоначелника немањичке лозе, Стефану Немањи и историјским контроверзама у вези са тим питањем, као и чланак др Недељка Радосављевића из области историје српског школства. Ту је затим и текст академика петра Влаховића из области етнологије у коме се осврће на неке радове нашег великог етнолога Тихомира Ђорђевића, потом текст М. Инђић посвећен једном од највећих српских научника, физичару Милутину Миленковићу. Светосавска тема обрађена је у раду Д. М. Петровића који пише о првој прослави св. Саве у Босни и Херцеговини, као и З. Пелеш која пише о једној прослави нашег светитеља у Скопљу, 1905. године. Културном историјом колоније Срба у Ердељу бави се И. Зеремски, док Р. Јовановић поше о културним приликама у Шапцу и Мачви у другој половини 19. века. З. Живковић-Христић бележи занимљивости из старог Београда и посебно слављење св. Саве у угледним кућама с почетка 20. века, а тема из црквене историје обрађена је у тексту Ђ. Перића који пише о српским јерарсима. Потом следе редовни прилози, као што су Срби у свету (Јужна Африка, наставк из прошлог броја), затим из Старог Братства, два текста о старим српским манистирима (Крупа и Дивша), потом Поменик преминулим члановима Друштва (Проф. др Борислава Лилић), годишњи извештаји, и на крају садржај ранијих бројева Братства.

И прошле, као што се надам да ће бити и ове, Друштво је учествовало на Сајму књига, где је имало свој мали штанд, на коме су поред најновијих бројева Братства изложене и друге публикације. Својим сталним присуством током одржавања ове манифестације, омогућено је да штанд обиђу бројни посетиоци.

У јуну месецу 2009, Друштво се пријавило на конкурс Министарства за дијаспору РС, за доделу стипендија за студенте српског језика из дијаспоре. Добијене су 2 стипендије за студенте који су у септембру месецу похађали течајеве за младе слависте при Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду. Друштво је и ове, 2010. године конкурисало за иста средства, али на жалост, до данас нисмо добили никакво решење, што значи да конкурс за другу половину ове године практично није ни завршен. А кад ће и да ли ће, не знамо.

Треба истаћи да је сајт Друштва који предано већ неколико година уређује г. Душан Зупан, веома посећен и да се на њему редовно бележе све наше активности, као и разни други прилози, текстови из новог броја Братства, кореспонденција са члановима и свима онима које интересује светосавска традиција. Ова врста посредника, омогућава нам да комуницирамо са многим људима из дијаспоре који су такође заинтересовани за наш рад.

Годину 2009. завршили смо са надом да ћемо врло скоро решити неке важна питања за Друштво, пре свега питање просторија, као и да ћемо више постићи на плану оснивања пододбора, посебно у Републици Српској. С обзиром да имамо позив из Бијељине надали смо се да ћемо то успети да остваримо током наредне године.

Нова 2010 почела је Светосавском академијом у Руском дому, на којој су учествовали ученици основних и средњих школа из Србије и Републике Српске. Велика награда Друштва отишла је у руке матуранткиње из Лепосавића са Косова, а награде су уручивали председник Друштва проф. др Александар Милошевић и помоћник министра вера др Драган Новаковић, док је домаћин славе био господин Младен Цицовић директор Установе Републике Српске у Србији. Као и до сада, свечана академија одржана је под покровитељством нашег великог добротвора, министра вера проф. др Д Шијаковића, односно министарства вера Србије.

Ово је прилика да укажемо на изванредну сарадњу коју је Друштво преко свог сталног конкурса за светосавске темате, остварило са Републиком Српском, чији ученици већ годинама освајају награде на овом натечају. Такође треба истаћи пријатељске односе које смо успоставили са представником РС г. Младеном Цицовићем, као и удружењем Срба из Бих чији су представници активни учесници у раду органа Друштва. Наравно, мислим ту на академика Николу Б. Поповића, књижевника Душана М. Петровића, мр Перу Ђурђевића и друге. Ова сарадња довела је до оснивања пододбора у Бања Луци, о чијем ћемо раду чути нешто касније. Госпођа Весне Аћић, председника, била је спречена да присуствује данашњем скупу, па ће њен извештај прочитати г. Душан Петровић, преко кога се успостављају наше везе са Банја Луком и Крајином. Спремамо се да у току новембра ове године, посетимо Бијељину и одржимо једно представљање Друштва, као и најновијег броја часописа Братство.

Најзначајнији догађај за Друштво у овој години, свакако је додела златног беочуга града Београда, 9. априла, када је наш председник проф. др Александар Милошевић, из руку Јадранке Јовановић примио ову високу награду за укупан допринос нашег Друштва, култури Београда.

У овој години, Друштво је коначно успело да обезбеди свој радни простор за свакодневне и текуће послове, тако што је изнајмило заједно са Геронтолошким друштвом једну просторију у Дому синдиката, на адреси Дечанска 14/5, соба 13. Са другим Друштвом делимо телефон, а надамо се да ћемо успети да добијемо и један рачунар са штампачем који би био на услузи онима који буду тамо радили. Месечна кирија од 100 евра, за сада је обезбеђена, и мислим да ће се до даљњег моћи користити овај простор.

У овој години заувек, а прерано, напустила нас је проф. др Борислава Лилић, историчар, одани сарадник нашег гласила у коме је објавила и свој последњи рад. У готово сваком броју Братства, објављивала је своје текстове, претежно из локалне историје Источне Србије, који су били плод њеног преданог истраживања српске историје 19 века, посебно пиротске области. У својој еулози у Братсву бр. 14, академик Стојанчевић каже за њу да је била као личност „ведре природе и живахног темперамента, благе нарави и добре, самарићанске душе, истински хуманиста…умна, честита личност.“ Укратко, била је добар научник и професор, мила и пријатна жена, и свима који су је познавали остаће у драгој успомени и великом поштовању.

Напустио нас је и један од наших најстаријих чланова проф. др Бојко Павловић, архитекта, велики стручњак за српско средњовековно и народно градитељство. Прошле године је последњи пут присуствовао прослави Св. Саве. Тада ми је рекао „ја сам пре деведесет и једне године, први пут био на слави св. Саве, па од тада све до данас.“

Прерано је отишао и Драгомир Брајковић, песник, један од оснивача обновљеног Друштва, неуморни прегалац на пољу зближавања писаца из матице и дијаспоре. На таквом послу задесила га је и смрт, Умро је пролетос, у Темишвару.

И још један стари и одани члан је отишао заувек. Господин Иван Ергелашев, који није пропуштао ни једну нашу свечаност или скуп, и који је ваљда једини, сваке године о св. Сави уредно плаћао своју чланарину Друштву.

Свима њима слава и хвала.

Да завршим. Друштво је током ових 19 месеци имало разноврсне активности, можда не онолико колико бисмо желели, али све што смо урадили било је квалитетно и запажено у јавности. Разуме се, незаобилазна је наша захвалност Министарству вера Србије које је покровитељ наших најважијих активности, светосавског темата пре свега али и помоћи око објављивањс Братства и других наших публикација.

Надамо се да је својим претходним радом Друштво Свети Сава успело да остане на трагу свог славног претходника Друштва Светога Саве негујући светосавску традицију, настојећи да зближи и повеже Србе из околних земаља, али и дијаспоре уопште, и чувајући у својим делатностима културно и историјско наслеђе Србије. Такође се надамо да ће ново руководство које данас бирамо, успети тамо где ми нисмо, али и даље чврсто се држећи оних вредности које су нам оставили наши велики претходници.

На крају желим да захвалим свима који су активно учествовали у раду друштва у претходном периоду колико сам ја била генерални секретар, члановима Главног и Извршног одбора, мом председнику проф др Александру Милошевићу, сјајном уреднику Братства Злати Бојовић, академику Петру Влаховићу који је увек налазио времена за наше састанке, али и за прилоге за Братстсво, вредном двојцу који ће, надам се, прузети руководство – Душану Зупану и Душану М. Петровићу, дугогодишњем уреднику светосавског темата професорки Милени Арсовић, нашој приљежној чланици госпођи Јованки Додиг која се увек бринула за послове око славе светог Саве, и свима вама који сте нас подржавали и кад је требало помагали нам у нашем раду и настојању да очувамо и унапредимо ово старо, али данас ипак, подмлађено Друштво.

Генерални секретар Друштва
Проф. др Јасна Јанићијевић

 


 

 

ДРУШТВО „СВЕТИ САВА“

ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ НАДЗОРНОГ ОДБОРА
ДРУШТВА СВЕТИ САВА

Као што се могло чути из претходног излагања, Друштво Свети Сава финансира се готово искључиво од дотација које му обезбеђује Министарство вера. То се односи на штампање часописа Братство и других публикација (Антологије песама о св. Сави) и на прославу дана Св. Саве, када нам долазе ученици из свих крајева земље и Републике Српске. Тада су наши трошкови највећи јер финансирамо путне трошкове деце која нам дођу, уз све остале трошкове које том приликом имамо. За славу нам је уплажено 250.000 динара и исто толико за наше публикације.

Треба подсетити да нам је прошле године, 2009., Министарство за дијаспору доделило суму од 140.000 динара за стипендије 2 студента српског језика из дијаспоре.

Настојећи да се понашамо домаћински, ипак успевамо да покријеме све наше расходе и да имамо довољно за наше планиране акције, пре свега за нову Трибину и штампање наших публикација, Братство 14 и нови том збирке Млади Светом Сави где ће бити штампано наредно петогодиште награђених ученичких радова.

Друштво већ више година има свог професионалног рачуновођу, гђу Наду Бојић, која је на време поднела завршни рачун за претходну 2009. годину, као уосталом и ранијих година, и из њега се види да је стање на рачуну крајем године било позитивно. Порез је уредно плаћен, као и све друге обавезе, дажбине, доприноси и сл.

На дан 13. октобра 2010, на рачуну Друштва у Комерцијалној банци у Београду, има 437.827 динара и 80 пара.

То је сасвим довољно да наставимо наше активности у 2010. и 2011. години.

ЗА НАДЗОРНИ ОДБОР
ДР МИЛОШ НЕМАЊИЋ