Друштво “Свети Сава“, са својим пододбором у Бањалуци и Завичајним друштвом “Змијање“ из Бањалуке и Представништвом Републике Српске у Србији, организовало је пренос Кочићеве иконе – Св. Игњатије – из Београда у манастир Гомионица, у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (1879, отац Герасим) и у којем је Петар Кочић, две године потом, стекао прво образовање.
Икона Петра Кочића први пут је стигла у Београд, вероватно, 1904. године, кад је Кочић, по венчању с Милком Вукомановић, прешао у Србију, да би после Кочићевог службовања у Скопљу, Битољу, Сарајеву, Бањалуци и његове мученичке смрти у окупираном Београду (1916), поново стигла у престолни град свих Срба кад се Милка преселила у Београд.
Милка Кочић ће породичну икону Кочића касније оставити својој кћери Душици, а Душица свој кћери Бојани, чија ће је кћер, дакле, праунука Петра Кочића, Весна Аћимић ове године, заједно са својом децом Наташом и Стефаном и књижевницима из Београда, Бањалуке и Грачанице, Мирјаном Булатовић, Душком М. Петровићем, Драганом Колунџијом, Стевком Козић Прерадовић, Ранком Павловићем, Живком Вујићем и Ратком Поповићем, однети на дар манастиру Гомионица.
С благословом епископа бањалучког г. Јефрема, икона је у петак, 26. августа, стигла у Бањалуку и уз молитву свештеника Драгана Максимовића смештена у олтар Храма Христа Спаситеља. Сутрадан, 27. августа, Кочићевим потомцима и књижевницима из Београда, Бањалуке и Грачанице придружили су се академик Драгослав Михаиловић, добитник “Кочићеве награде 2011“ и Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, добитник награде „Змијањче“, па су сви заједно стигли у свети манастир на Змијању, где је Кочићеву икону из руку дародаваца примила игуманија Јефимија.
У манастирској цркви, посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице, после молитве и пригодне беседе оца Методија, о Кочића икони је, у име организатора ове лепе акције, говорио песник Душко М. Петровић, председник Извршног одбора Друштва “Свети Сава“.
Свечаност у манастиру Гомионица завршена је духовном поезијом у порти манастира.
