Душан Зупан, 24. јануар 2015.
Даме и господо, драги ученици, драги пријатељи,
Велико ми је задовољство и радост што могу данас да вас поздравим на овом истом месту где смо, пре двадесет и једну годину, обновили ово наше старо и угледно Друштво које носи име важно за наш народ укупно и за сваког Србина појединачно.
Поносно носимо име Светог Саве, али је то истовремено и велика одговорност. Наша, да радимо и урадимо најбоље што можемо у оквиру наших задатака и датих околности, а државе и друштва да нам у томе помогну.
Такви су устројство и поредак били од самих наших почетака у 19. веку. Од државе и монархије, преко цркве и истакнутих интелектуалаца, до добротвора из народа и од народа, Друштво „Свети Сава“ је уживало велику подршку и помоћ и само су ратови прекидали његову културну, просветну и хуманитарну делатност.
Надамо се и молимо Бога да више таквих прекида не буде, а што се тиче подршке и помоћи, она постоји чак и у не тако лаким условима у којима се налазимо у овим последњих двадесет година. Прича о тој подршци, помоћи и сарадњи не би била потпуна без наше захвалности. И као што смо у прошлости били захвални појединцима и установама који сада представљају историју, тако и данас има појединаца и установа којима кажемо „хвала, упамтићемо вашу помоћ и драгоцену подршку“. Зато смо пре четири године и установили нашу Медаљу и нашу Плакету којима изражавамо захвалност и признање не само за заслуге које су допринеле раду и активности Друштва, већ и за активност на добробити српског народа.
Међу досадашњим добитницима Медаље налазе се Његова Светост Патријарх Иринеј, некадашњи министар вера у последњој југословенској влади г. Богољуб Шијаковић, наш члан и председник Савета академик Драгољуб Живојиновић, члан савета Друштва академик Петар Влаховић, књижевник Милован Витезовић, дугогодишњи генерални секретар Друштва покојна Јасна Јанићијевић, као и установа која нам и сада пружа гостопримство и са којом од обнављања имамо примерне односе и сарадњу – Народна библиотека Србије.
Плакете су раније добили Завод за уџбенике у Београду, Филолошки факултет у Београду, Библиотека града Београда, др Драган Новаковић, ранији помоћник министра вера и дијаспоре, као и г. Млађен Цицовић, директор Установе Републике Српске за сарадњу са Србијом.
Ове године, том угледном скупу добитника, придружују се још две установе. Медаља Друштва „Свети Сава“, по једногласној одлуци Управног одбора, додељује се Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама која се налази у саставу Министарства правде Владе Републике Србије. Плакета Друштва „Свети Сава“, по истој одлуци, додељује се Друштву за српски језик и књижевност Србије.
Друштво „Свети Сава“ је лаичко, световно удружење грађана, али од свог обнављања 1994. године, уз добре везе али и повремене прекиде у сарадњи са министарствима културе и просвете, најбоље односе и највећу подршку уживало је у министарству вера. Ова институција је, зависно од структуре српске владе, имала различите називе и статус – министарство, канцеларија, управа, али по својој фукнцији је увек била један од стубова у важној области односа државе не само са Српском православном црквом већ и широком лепезом верских заједница, што доприноси како „афирмисању верских односа и садржаја српског националног идентитета“, тако и заштити „верских компоненти у културном и етничком идентитету националних мањина“.
Изванредна наша сарадња са данашњом Управом за вере довела је и до тога да и ми постанемо бар делимични сведоци примерне ефикасности и стручности овог државног органа, чији се значајан и филигрански осетљив рад препознаје у нашој земљи. Због тога сматрамо да бољег кандидата за медаљу од Управе за вере ове године није било.
Молим директора Управе, доктора Милету Радојевића, да прими медаљу Друштва „Свети Сава“ за велике заслуге за рад и активност Друштва а на добробит српског народа.
———————–
Што се тиче Друштва за српски језик и књижевност Србије, ради се такође о једном старом друштву основаном 1910. године. Оснивачи су били Александар Белић, Павле Поповић и Јован Скерлић. И њихов рад је, као и наш, био прекидан за време ратова (1914-1919. и 1941-1946) , с тим што је наша пауза после Другог светског рата трајала много дуже.
Оно што повезује наша два друштва на првом месту су – људи. Најмање три висока функционера Друштва за српски језик у разним раздобљима били су или јесу и чланови руководства нашег Друштва. Још један број чланова такође делује или је деловао у оба друштва. То је зато што се у неким подручјима наше делатности сусрећу а и зато што смо истомишљеници када је реч о значају очувања и развоја српског језика за идентитет српског народа.
Ми се дивимо Друштву за српски језик и књижевност Србије на њиховој стручности, организацији и, посебно, неуморном раду и доприносу српској просвети и култури. Посебно у ово време великих изазова глобализације и мешања различитих културних утицаја. Надамо се, и у томе ћемо свакако пружити и нашу скромну подршку ако буде потребна, да ће бити забележени реални резултати у очувању српске ћирилице као јединог писма српског народа.
Мора се овде истаћи, такође, да о сваком Савиндану, већ годинама, Друштво за српски језик и књижевност Србије, пружа помоћ нашем Светосавском књижевном конкурсу, доприносећи наградама ученика.
У знак те захвалности и признања, молим председника Друштва професора Александра Милановића да прими нашу Плакету, за посебан допринос раду и активностима Друштва а на добробит српског народа.
