Даме и господо, драги чланови и пријатељи Друштва,

У име свих чланова који су данас изабрани на нове дужности, захваљујем вам се на поверењу, на доброј вољи и на одлучности да сви заједно сачувамо и унапредимо племениту мисију Друштва „Свети Сава“ коју су усмерили његови творци у 19. веку, а која и данас остаје актуелна и, чини ми се, важна за српски народ.

Друштво је током деценија свог постојања, да не кажем „векова“, иако ћемо ускоро славити његову 125-годишњицу, делило судбину народа због којег постоји. Успони и падови, победе и недаће, мирна раздобља и ратови, одразили су се и на српски народ а и на Друштво. Ни данас, у 21. веку, искушења нису мања него што су била у 19-ом. Можда су чак и већа ако се узме у обзир изложеност спољним утицајима и све мања могућност да будемо своји на своме. Наш народ, па и само Друштво, су, наиме, увек цветали када смо били у прилици да сами господаримо својом судбином. Онда када је то било немогуће, Друштво се повлачило, па и привремено нестајало са јавне сцене, да би се поново будило са знацима долазеће наде и отварањем позитивних перспектива.

Последњи пут то буђење се догодило 1994. године и сада је на нама да га очувамо да никада не заспи, упркос тешким временима каква су данас и у којима, уосталом, Србија никад није оскудевала.

Као и наши угледни претходници, и ми, данашњи интелектуалци различитих профила и усмерења, треба да дамо наш скромни прилог своме народу у областима које чине његову душу – у култури, у просвети, у вери, у науци, у традицији, у хуманитарном раду и солидарности. Кажем „скромни“ не зато што ми не бисмо желели или могли да пружимо више, него зато што су наше материјалне могућности ограничене духом времена које не само да је у многоме заборавило на племените идеје и акције задужбинарства, већ је још увек равнодушно и према враћању имовине и других дугова из прошлости.

Кад то кажем, мислим и надам се да ће једном доћи дан када ће Друштву ипак бити враћена његова имовина – не зато да би смо ми чланови, или наши наследници, у томе уживали, већ да би се створила основа за још озбиљнији и делотворнији наш рад. А српски народ данас и овде и у свим другим земљама где се налази, има за тим потребу, после свега што се догађало и што се догађа у последњих двадесет година, или педесет, или сто двадесет пет година.

Не одричући се ни прошлости, али ни будућности, ми ћемо засад наставити онако како је Друштво радило од своје обнове до данас. То значи да су три главна правца наше активности – комуникација са младима на светосавској основи путем књижевног и обновљеног ликовног конкурса, комуникација са народом кроз наше трибине – циклусе предавања посвећене углавном великим српским јубилејима и, наравно, комуникација са интелектуалном јавношћу, преко „Братства“. Та три стуба на којима почива наше Друштво показала су се као одговарајућа платформа нашег деловања у данашњим условима, али и добар основ за будуће ширење наше делатности, ако и када за то дође време.

Уз ове главне задатке, ово Друштво ће још више него досад обратити пажњу на две ствари: прво, на подмлађивање свог састава (што никако не значи да ми старији треба да бацимо копље у трње) и, друго, на формирање нових пододбора, како у Републици Српској где за то постоје најбољи услови, тако и на Косову и Метохији, Црној Гори, Македонији, па и у другим земљама бивше Југославије или региона.

За то ће нам, свакако бити потребна и подршка оних чинилаца који разумеју или би могли разумети користи за српски национални корпус, а ми ћемо се трудити да такву подршку пронађемо и заслужимо. Биће нам потребна и подршка и сарадња људи добре воље у срединама где желимо да Друштво прошири своје светосавске гране. Таквих људи има, а на нама је одговорност да их укључимо у наше редове.

На крају, не бих хтео само да одам велико признање досадашњем председнику др Милошевићу ни дугогодишњем генералном секретару др Јасни Јанићијевић на њиховом важном, несебичном и самопрегорном раду. Мени захвалност те врсте, иако у потпуности заслужена, делује некако демобилизујуће. Напротив, желим да нагласим да су они и сада са нама у истом колу и да од њих сви очекујемо и даље – најмање оно што су и досад давали Друштву. У социјализму смо за то имали ону популарну формулу „нема одмора док траје обнова“. Е, па, обнова Друштва „Свети Сава“ и даље траје и у транзицији и нико неће бити поштеђен од обавеза у оној мери у којој може и жели да се ангажује.

Мислим да је данашњи наш рад био и плодан и конструктиван и на томе се захваљујем свим присутнима. Позивам вас да се још мало дружимо уз скромни коктел, како и приличи нашем Друштву.

Живели!

У Београду, 16. октобра 2010.