Ових дана, 24. августа навршио се један леп и значајан јубилеј, 110 година од оснивања Друштва Светог Саве. Давне 1886. године у сали Велике школе формирано је патриотско и национално удружење са циљем да пружи помоћ Србима ван матице.
Друштво је настало у заиста тешком тренутку, после изгубљеног рата са Бугарском, у ситуацији када се српски народ у Турској и Аустро-Угарској налазио у катастрофалном положају. Људи различитих професија и политичких опредељења окупили су се око заједничке идеје о стварању родољубивог удружења чији циљ би био помагање угроженом српском народу ван Србије. Официри, научници, уметници, свештеници и национални радници почели су да се састају по приватним кућама, државним установама и на јавним местима те да воде разговоре о оснивању таквог друштва. Идејни творци овога подухвата били су истакнути политичар и научник Светомир Николајевић, угледни сликар Ђока Миловановић и професор Срета Ј. Стојковић.
После низа сусрета и саветовања, одлучено је да се оснивачки скуп одржи 24. августа 1886. године. Тога дана у сали Велике школе, у присуству многобројних заинтересованих грађана формирано је удружење под називом пуном симболике Друштво Светог Саве, са девизом „Брат је мио, које вере био“ и са циљем пружања сваког вида помоћи угроженом српском народу под туђинском влашћу. Убрзо после тог догађаја, Друштво је започело са радом на оснивању и организовању одбора широм Србије и у крајевима где су живели Срби под страном влашћу. Одбори Друштва постају место окупљања и дружења, али и неговања традиције, културе и вере у Срба.
Друштво Св. Саве шаље помоћ Србима у Војводини, Хрватској, Славонији, Далмацији, Македонији, Санџаку, Косову и Метохији, пре свега у новцу, књигама и употребним стварима. Друштво оснива своју школу и пансион у коме школује и васпитава ђаке који долазе из неослобођених крајева у којима живе Срби. Ови питомци после завршеног школовања враћају се у своја родна места где настављају да шире националне и просветне идеје. Поред те националне и просветне делатности, Друштво обавља и своју културну мисију, те се бави између осталог и издавачком делатношћу. Са знаком Друштва изашла је изванредна библиотека књига и часописа писаних у националном и родољубивом духу. Нарочити значај у оквиру ове библиотеке имао је часопис ,,Братство“ са низом лепих прилога из области историје, етнлогије и књижевности.
У рад Друштва уткана је и делатност истакнутих личности јавног и културног живота Србије као што су: Милан Ђ. Милићевић, Стева Тодоровић, Стеван Мокрањац, Владан Ђорђевић, Чедомир Мијатовић, Стојан Новаковић, Љубомир Ковачевић, Лаза Лазаревић, Андра Николић, Јосиф Маринковић, Михаило Гавриловић, Андра Ђорђевић, Урош Предић, Сима Лозанић, Александар Белић, Андра Гавриловић, Владимир Ћоровић, Станоје Станојевић, Никола Вулић, Павле Поповић и други.
Целокупна делаткост Друштва прекинута је немачким бомбардовањем Београда, априла 1941. године. У друштвеној и културној историји српског народа Друштво Св. Саве сигурно заузима значајно место. Његово деловање и активност нераскидиви су део српске историје и традиције. Зато треба поздравити идеју о обнављању рада овог друштва и пожелети му да настави славну традицију свога претходника, у толико више што се српски народ поново налази у крајње незавидном положају и прети му потпуни културни и духовни колапс.
