Светосавски књижевни конкурс Друштва „Свети Сава“ из Београда
Наташа Танасиловић, ученица четвртог разреда Гимназије у Билећи добитница је овогодишње Велике награде на Светосавском књижевном конкурсу, који традиционално организује Друштво „Свети Сава“ из Београда.
Прве награде освојили су ученици Бранка Зекановић из техничке школе Михајло Пупин из Бијељине, Сона Стојадиновић из Правно-биротехничке школе Д. Давидовић у Земуну, Бојана Kулиџан, Гимназија у Билећи, Јована Грујић, Екцномско-трговинска школа у Параћину, Сандра Шиљак МСШ Никола Тесла, Kозарска Дубица, Јована Пантовић, Гимназија у Земуну, Предраг Обрадовић из ОШ Ратко Митровић из Новог Београда, Јефимија Kоцић, ОШ Стефан Немања из Ниша, Марија Даниловић из Лепосавића и Ивана Игњатић из ОШ Вук Kараџић из Бањалуке.
Жири, чији је председник била Милена Арсовић, доделио је и 18 других награда за прозу и поезију, док треће награде ове године нису додељене.
Основци су се такмичили у писању радова на тему „Прослављамо Светог Саву у нашој школи“, а средњошколци на тему „Прекрсти штапом, Свети Саво, на кући начини нам прозоре“ („Молитва Светом Сави“, З. Милић).
У конкуренцији је било више од две стотине радова ученика из више десетина школа из Србије и Републике Српске. Ђаци су награђени књигама, које ће ирри бити додељене у недељу у 12 часова на свечаности у Централном дому Војске Србије.
У овом додатку објављујемо два награђена текста.
Прослављамо Светог Саву у мојој школи
Зашто ми јутрос срце тако весело пева? Зашто сам тако срећна и весела? Зашто ми ово јутро није хладно већ топло и драго? Kакав је ово дан? Зар није обичан?
Многи би рекли дан као и сваки други дан, прохладан, тмуран и обичан. А то би рекли они који у овој земљи родени нису и они који никада у њој нису били. Јер за овај дан зна и најмање дете, данас је Свети Сава – школска слава. Док улазим у моју школу и она ми данас изгледа некако другачије, свечаније као да је обукла неко ново рухо. Свуда око мене насмејана лица и сви некуда журе, подсећају ме на ларве које су одбациле своје чауре и постали прекрасни иептири. Сви су срећни због овог празничког дана. Све изгледа некако божанствено и чаробно. А у мени хиљаду невидљивих лептира играју неку само себи знану игру. Боже, дај ми крила да полетим да додирнем плаветнило изнад моје главе, да прелетим поља и планине и да ти покажем колико се радујем овом дану.
Данас се одржава годишња приредба о животу и раду Светог Саве. Биће песама, рецитала и глумачке представе. Бићу обучена у прелепу хаљину која ће сама за себе говорити о некадашњем животу. Ја на позорници, а око мене моји драги другови који са пуно жара и лепоте препуној сали дочаравају живот светог Саве почев од родења. А на позорници ствари од давнина. Са леве стране ћупови, од оних највећих у којима се некада држао пекмез, до њих поредане тестије нашаране прелепим бојама, па ту су и авани, упице за мед, један велики стари разбој који још увек поносно издржава своје године. А са десне стране су поређане пређе, затим једна стара колевка, можда је баш у једној таквој спавао и Растко Немањић.
Сви они који гледају ову приредбу заборављају на садашњост и заједно са глумцима враћају се у прошлост, заборављајући на компјутере и савремене игре. И тако редом песма за песмом, игра за игром, прича за причом. Мало је речи да би могла да вам дочарам како и колико свечано се прославља Свети Сава у мојој школи.
Могла бих писати и говорити данима, али би вам испричала делић од ове лепоте, зато додите и видите. Јер оно што око види, ниједна рука не може записати, увек остане нешто пропуштено, недоречено. Kако вам могу дочарати како једна Ана лепо рецитује ако је не чујете, како један Иван лепо игра ако га не видите. И зато ми не замерите ако је нешто остало неисказано и недоречено. Ако све ово негде са неба једне сјајне очи посматрају верујем да су срећне, јер су себе уткале у један предиван народ који ће га увек славити. Ова страница књиге мога живота се затворила, а ја се већ сада радујем њеном поновном отварању следеће године.
Марија Даниловић,
ОШ Лепосавић
Прекрсти штапом, Свети Саво, на кући начини нам прозоре
У његовом имену трепери лепота уметности, једноставна као живот и љубав. Што год да кажемо о светитељу биће као светлост, чисто и праведно, што обасјава душу и просветљује замагљени ум.
Ако следимо стопе његовог дела и плави пут његове небеске душе, завршићемо велику школу живота. Његова је реч храна за човека. Од речи се може дуго живети и корачати високо испод звезда. Ако у српској историји постоји личност пред којом остајемо без речи, задивљени њеном величином, онда је то свети Сава.
Реч његова проломи се мраком и осветли земљу порукама. Разоткрије се пут у будућност, а на крају пута засветлуца мисао изречена и у лету ухваћена. Слога и братство слогу ствара. Рад и мудрост многа врата отвара.
Ако човек непоштено стече, а душу изгуби, онда никакве користи бити неће. Читамо речи и записујемо их у камену да се никад не изгубе. Да и ми и потомци наши заувек запамтимо. Две најважније поруке што лутају светом једнога дана морају да господаре. Из њихове утробе врцаће нове искрице. Размножене тако путовање, ношене ветром и у свачије срце свратиће. И љубав ће родити мир међу људима. Разум ће надвладати ове силе мрака и велика ће светлост земљу обасјати.
А над главама нашим његов ће се дух осмехивати. Мисао његова је увек постојала и чини ми се никад не може умрети. Kао муње у ноћи преламају се поруке да боље видимо ко смо и шта нисмо. На том осветљеном путу можемо безбрижније пролазити јер ту нема препрека ни у ходу ни у нашем погледу. У порукама његовим све је отворено, без скривености и лукавства и ништа не зове на уклањање, а све на састајање. Време се не мери сатима. Оно је у бескрајности и слободи.
Слушајте и упијајте речи, које благосиљају. Не замерајте и не Ијутите се, пружите руке да удовољите и размишљајте и не љутите се, пружите руке да удовољите и размишљајте о могућности коју поседујете.
Човеку је поверено очување свега што је на земљи. Његова снага и вера у љубав начиниће чуда. Његова реч и мисао рашириће све чињенице и разоткрити све смицалице и зауставиће крвопролиће и ужас.
Ум што хранимо идејама нашег светитеља, изоштриће се. Знаћемо шта треба и како чинити да мир међу људима влада, да љубав доминира.
Пружите руке помирења, уједините срце, и заједрите пуним плућима у свет без зла.
Будите снови без краја, борци без страха, утешитељи без награда. Несебичност нека буде ваша врлина.
Сви будите река без ушћа, а крај тога тока нека буде украшен најлепшим цветовима. Са икона наших будно мотре очи светитеља и пазе да неко дете са тог пута не залута. И како онда, кад земљом ходате, тако и до дана данашњег стоји расплет између идеја и стварности и шаље мир свим ратарима и рударима, мир градитељима и чуварима и лађарима на пучини и нашем новом дану што се ведар буди.
Јована Пантовић,
11/4 Земунска гимназија
