После педесетогодишње паузе Друштво „Свети Сава“ недавно је поново почело са радом и наставило традицију дугу сто десет година. Оснивач, идејни творац и први председник био је политичар и књижевник Светомир Николајевић, који је од 29. јануара 1887. године водио Друштво. Мото Друштва био је „Брат је мио, које вере био“, чиме је избегнута национална ускогрудост.
Друштво ће се бавити стипендирањем ученика из РС и избеглица из Хрватске, али и талентованих ђака из Београда и наше дијаспоре. У јануару излази први број нове серије часописа „Братство“.
Наставак традиције
До балканских ратова Друштво је било заокупљено историјским и културним идентитетом Срба који су живели у туђим државама. Уoчи Првог светског рата, а нарочито после стварања , прве Југославије Друштво се бавило проблемима југословенства и традицијом свих народа који живе у њој. Кад су почеле трзавице у новој држави Друштво се вратило културним проблемима српског народа. Због окупације 1941. године Друштво престаје са радом. Кад је рат завршио није било интереса да се поново оживи, а и сви Срби су живели у једној држави.
Желимо да наставимо дугу традицију, јер су чланови Друштва на то задужили српски народ корисним акцијама — каже Јован Печеновић, председник Друштва Свети Сава. — Друштво је за педесет година рада објавило 32 броја часописа „Браство“ и школовало 20.000 ученика. Бавило се издаваштвом, бесплатно је штампало књиге и уџбенике.
Поводом стогодишњице Друштва покренута је нова серија часописа „Браство“ у ком је објављен избор радова од 1887. до 1941. године историјских, етнографских и политичких студија, есеја и књижевних прилога. То су радови Стојана Новаковића, Владидимира Ћоровића, Васе Чубриловића, Јована Хаџи Васиљевића, Вида Вулетића Вукасовића и других.
Део европске културе
Друштво је некада имало две куће на Дорћолу, али је Статут предвиђао да уколико се прекине са радом дуже од три године, имовина прелази у власништво Краљевске академије наука. Сада се њихове просторије, захваљујући градоначелнику, налазе у Дому омладине.
И пре Скупштине 1994. године, кад је Друштво званично обновљено, имали смо контакте са Србима у Америци и Аустралији, а наша основна активност је усмерена ка земљама у којима су остали Срби — истиче Печеновић. — Неговаћемо српски културни идентитет и за то имамо подршку многих академика, научника, професора, генерала, лекара, ди- пломата и новинара.
Стипендираће ђаке из РС, избеглице из Хрватске, али и талентоване Београђане и студенте из дијаспоре који у матици неће учити компјутере, већ књижевност и етнологију.
Стипендираћемо децу из РС да уче бизнис, трговину и привреду да би наше економске везе биле чвршће — напомиње Печеновић. — У статуту пише да је наше друштво ванстраначко. Нама је циљ национална политика примерена савременим међународним кретањима која ће показати да је српска култура део европске.
