Преминуо Младен Гавриловић, почасни председник Друштва
28. 11. 2007.

Преминуо почасни председник Друштва "Свети Сава"

 

Почасни председник Друштва "Свети Сава", Младен-Млађа Гавриловић умро је  прошле године у Београду, у 83. години и на сопствени захтев кремиран је у кругу породице 27. новембра 2007. године.

 

Био је истакнути новинар који је каријеру започео у Радио Београду, али је већи део радног века провео у Новинској агенцији Танјуг, где је посебан допринос дао као дугогодишњи дипломатски уредник.  Један велики део своје каријере провео је као дописник Танјуга у Лондону, Атини, Каиру и Адис Абеби,  а извештавао је и са многих важних међународних скупова и бележио многе историјске догађаје широм света. Запамћен је по свом професионалном раду и ерудицији који су били пример за углед многим генерацијама српских новинара.

 

По неподељеном мишљењу чланова Друштва, Младен Гавриловић је имао највеће заслуге и дао непроцењив допринос обнављању Друштва 1994. године. После готово једногодишњих припрема, тада се, на његову иницијативу, група истакнутих српских интелектуалаца окупила да настави традицију једне од најстаријих и најугледнијих српских хуманитарних и образовних организација, са изузетним утицајем и резултатима од самог оснивања 1886. године, па све до обуставе рада у време када су се тамни облаци и претње Другог светског рата надвили и над нашу земљу.

 

По реактивирању Друштва "Свети Сава", Гавриловић је изабран на положај генералног секретара, на којој функцији се налазио све до 2003. године када је, због својих заслуга, акламацијом проглашен за почасног председника. До краја свог живота био је и члан редакционог одбора часописа "Братство" у чијем је стварање активно учествовао и као уредник и као писац текстова.

 

Посебан значај доприносу и улози Гавриловића у његовом хуманитарном и интелектуалном раду даје податак да је он био потомак др Јована Хаџи-Васиљевића, дугогодишњег предратног секретара Друштва "Свети Сава" , који је такође дуго година давао тон и незаменљив допринос свим активностима. Ако се томе дода и чињеница да је Младен Гавриловић и рођен управо у Дому Друштва Светог Саве на Дорћолу, онда се заправо може уочити не само духовна и емотивна него и физичка, судбинска веза коју је он имао са нашим Друштвом и његовом мисијом.

 

Комуникативан и елоквентан, Гавриловић је имао широк круг пријатеља и поштовалаца не само међу колегама него и у београдским политичким и културним круговима. Красили су га ентузијазам и упорност да Друштво започне свој други живот управо у годинама које су биле веома тешке за Србију и српски народ. Сви ми који смо га следили увек смо високо ценили његову непресушну енергију и одлучност да Друштво усмери у истом правцу у којем је ишло у предратном периоду када је и постигло највеће успехе.

 

У свом приватном животу Гавриловић се није одвајао од своје велике библиотеке коју су засновали још његови родитељи и која је садржала, поред осталог, и сва 32 броја предратног "Браства", а коју је он обогаћивао и многим делима купљеним за време боравка и путовања у иностранству. Посебан хоби била му је књиговезачка вештина којом је овладао као искусан мајстор и на тај начин улепшао многе књиге луксузним и кожним повезима. Такође, издаваштво је била једно од његових озбиљних интересовања и само је тешка материјална ситуација нашег народа деведестих година прошлог века била препрека да ту постигне и веће успехе.

 

Младен Гавриловић ће остати упамћен и као човек веома привржен својој породици, супрузи Радмили, деци Оливери и Предрагу и унуцима. Доприносио је и радовао се њиховим успесима одржавајући хармоничан породични склад, тако редак у данашње време.

                                                                                                             Д.З.

[Назад на архиву]