ПОЗДРАВНИ ГОВОР ПОТПРЕДСЕДНИКА ДРУШТВА
27. 01. 2008.
ПОЗДРАВНИ ГОВОР
ПОТПРЕДСЕДНИКА ДРУШТВА "СВЕТИ САВА" И
ДОМАЋИНА СЛАВЕ
ДУШАНА ЗУПАНА
РУСКИ ДОМ, БЕОГРАД
26. ЈАНУАР 2008.
Господине министре, даме и господо, драги пријатељи, драги наши ученици,
Као домаћин славе желим да се од свег срца придружим добродошлици нашег председника Друштва и унапред честитам не само добитницима, него и свим учесницима нашег традиционалног, ево већ једанаестог, Светосавског књижевног конкурса из Србије и Републике Српске, њиховим наставницима и школама са жељом да их буде све више у непрекинутом светосавском ланцу који заједно плетемо сваке године у ово време.
Уз све захвалности које су овде изречене или ће се изрећи, ја не могу а да још једном не истакнем захвалност нашем овогодишњем домаћину, Руском дому, установи културе која много чини за поновно зближавање два братска народа и чије овогодишње гостопримство Друштву "Свети Сава" још једном потврђује ту његову значајну, рекао бих - незаменљиву улогу. Све се ово догађа у време ренесансе српско-руских односа која ће сигурно бити убележена у историји.
На овај благ дан треба да се са пијететом сетимо и људи који су створили ово Друштво - оснивача Светомира Николајевића, професора Велике школе и председника српске владе и сјајне плејаде личности око њега Стевана Владислава Каћанског, Милана Ђ. Милићевића, Срете Стојковића, Љубомира Ковачевића, Панте Срећковића, Косте Шуменковића, Милојка Веселиновића, Милоша Милојевића, протосинђела Фирмилијана и других који су - 24. августа/6. септембра 1886. године у сали Велике школе у Београду - заједно с Николајевићем, суделовали у том свечаном и значајном чину. Не треба заборавити ни моралну а нарочито материјалну подршку коју су тадашњем младом Друштву пружили млади краљ Александар Обреновић, краљица Наталија (ћерка руског пуковника Петра Кешка, иста она чије име носи улица у којој се сада налазимо), индустријалац Ђорђе Вајферт и читав низ имућних и мање имућних Срба, тадашња српска дијаспора, Српска православна
црква, али и српско-јеврејска црквена општина, пословни људи - трговци, предузимачи, банкари, и многи други.
Данас нема толико дародаваца као некада, али нека ми буде допуштено да се захвалим издавачима и институцијама који су нам поклонили књиге којима ћемо ми наградити наше данашње славодобитнике, а нарочито Министарству вера на односу пуном разумевања за основне потребе Друштва.
Ово је време када треба поменути и изузетне и истакнуте личности које нису данас међу нама, а које су учествовале у обнављању Друштва 1994. године: академика, византолога Војислава Ђурића, професора на Музичкој академији и композитора Душана Костића и сасвим недавно преминулог Младена Млађе Гавриловића, новинара и публицисте, иницијатора обнове Друштва и човека који се и физички родио у тадашњем Дому Светог Саве у улици Душановој број 13 у Београду. То је здање за које се надамо да ће једног дана, по закону и по правди људској и Божјој, поново припасти Друштву, као што му је припадало откада су му ударени темељи 1890. године. За Младена Гавриловића, првог генералног секретара обновљеног Друштва "Свети Сава" и касније почасног председника, тај чин обнове није био само акт духовне, моралне и хуманитарне природе, већ и ствар породичне традиције, јер је његов блиски рођак био познати Јован Хаџи Васиљевић, дипломата и историчар, секретар Друштва Светог Саве од 1904. до 1940. године и уредник часописа "Братство", који, такође обновљен, излази и данас под нашим окриљем.
Данас нама у Друштву преостаје да, сећајући се прошлости и одајући заслужену пошту нашим угледним претходницима, учинимо све да с вером гледамо у будућност, служећи свом народу, његовој традицији и култури, али и братству међу свим људима и народима. На то нас упућује вековна светосавска традиција, као и сви модерни изазови који не стоје само пред Друштвом него и пред целим нашим народом.
Дозволите ми да на крају свима нама честитам славу Светог Саву и зажелим свима пуно мира и среће, а нашим најмлађим гостима радосну будућност и нове успехе.
Живели!
[Назад на архиву] 
